MENADŽER SAM

07.12.2020.

POSTANI ČLAN

Odliv mozgova u IT industriji: Prednosti i mane života u inostranstvu

Često imamo priliku da čujemo priče o ljudima koji su se odselili u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na tako nešto su razni. Neki se nadaju da će na taj način rešiti probleme sa kojima se susreću u svojoj zemlji, dok su drugi sigurni da će im život biti bolji negde drugde. 

Pre nekog vremena popričali smo na ovu temu sa jednim od osnivača Vega IT kompanije Vladanom Ostojićem koji je živeo i radio u Holandiji, a nakon nekoliko godina provedenih van granica naše države, vratio se u Srbiju i baš ovde izgradio jednu od najuspešnijih domaćih IT kompanija. Upravo zato smo hteli da čujemo više o njegovom iskustvu. 

 

Nakon završetka studija, odlučio si da odeš u inostranstvo. Možeš li nam reći nešto više o tome kako je do svega toga došlo?

Još u detinjstvu mi je preseljenje u inostranstvo delovalo kao najbolja opcija s obzirom na to da su mi ljudi u Bosni, odakle potičem, stalno pričali o tome. Odlazak u Nemačku i pronalaženje posla tamo smatralo se uspehom. 

Tokom studija i dalje sam živeo u istom uverenju, pa sam nastavio da razmišljam u tom smeru, da planiram odlazak koji sam na kraju i realizovao. 

Neko vreme sam, ipak, odlagao odlazak iz zemlje jer sam već tada počeo da sumnjam u to da je tamo zaista bolje nego ovde. Na kraju sam ipak prelomio i otišao u Holandiju. Srećom, veoma brzo sam se prilagodio novoj sredini zahvaljujući tome što se vlasnik kompanije za koju sam otišao da radim pobrinuo da sve bude jednostavno i bez dodatnog pritiska. 

Danas je za mlade u IT industriji preseljenje u Zapadnu Evropu veoma lako izvodljivo. Prvo što me je impresioniralo u Holandiji jeste stepen organizacije svih sfera života. Od interakcije sa državnim službama, javnih firmi, prevoza, do komšijskih odnosa u zgradi u kojoj sam živeo - sve je delovalo kao dobro podmazana mašina. Ubrzo sam, međutim, shvatio da to na duge staze nije baš toliko impresivno. Počeo sam da se osećam kao jedan mali zupčanik u toj mašini koji uvek stoji na istom mestu i okreće se u smeru za koji je projektovan. I zaista, sve je super dok funkcionišete po tom automatizmu. Pokušate li da se pomerite ili promenite smer kretanja zupčanika, naići ćete na prepreke. Vrlo brzo, dakle, poželeo sam da imam više slobode i spontanosti u radu i životu.

 

Koje su prednosti i mane života u inostranoj zemlji po tvom mišljenju? 

Prednost se ogleda, između ostalog, u tome što je njihovo društvo, konkretno holandsko, daleko multikulturalnije nego naše, te možete puno da naučite o razumevanju i toleranciji. Naučite i to kako izgleda država koja je potpuno u službi građana, a ne obrnuto.

Tamo, međutim, nema dovoljno spontanosti. Ni u poslovnim, ni  u privatnim odnosima. Bukvalno se osećate kao da ste u mašini i baš to mi se nije svidelo. Možda zvuči banalno, ali kada u realnom životu svakodnevno morate da pratite desetine pravila, koja se vrlo često kose sa zdravim razumom, to vrlo brzo počne da vas guši. Teško mi je sada to da opišem, a da ne deluje trivijalno. Kod nas u Srbiji zdrav razum uglavnom nadvlada neko besmisleno pravilo.

U kvalitetu života nisam video skoro nikakve razlike. Ovo, naravno, govorim iz ugla nekoga ko je radio u IT svetu u Srbiji pre odlaska. Čak bih rekao da je, za ljude zaposlene u ovoj grani industrije, kvalitet života u Srbiji značajno bolji, prvenstveno zato što su usluge u Srbiji jeftinije nego u Holandiji.

 

Da li smatraš da su mladi ljudi dovoljno informisani o poslovnim mogućnostima koje imaju u Srbiji i da li ima dovoljno zanimljivih projekata koji će ih zadržati ovde?  

Često je problem to što su mladi ljudi, kao i ja, čuli razne priče o mogućnostima koje donosi odlazak u inostranstvo. Najčešće je život u inostranstvu u tim pričama idealizovan jer ih šire ljudi koji ne znaju ništa o tome kakve mogućnosti nudi profesionalni IT svet u Srbiji. Sada se to, srećom, menja, što se vidi i po redovima za prijave na IT smerove različitih fakulteta.

Po završetku studija, na početku karijere, naše mlade ljude zaista ovde čekaju manje plate nego u Zapadnoj Evropi. Međutim, posle nekoliko godina rada, plate postaju vrlo uporedive. Plate kod nas tokom karijere mnogo brže rastu nego tamo.

Mislim da svi moramo izbiti iz glave ideju da ćemo odlaskom rešiti svoje egzistencijalne probleme. Umesto toga, trebalo bi da razmotrimo koje mogućnosti imamo ovde - šta je potrebno uraditi da bi nam bilo dobro. Rad na sebi, konstantno učenje i usavršavanje, kao i vredan rad, cene se u Srbiji kao i u svetu. Ako se ponašamo u skladu sa tim načelima, biće nam i ovde vrlo lepo.

Kod nas ima puno zanimljivh projekata i nisam uočio baš nikakvu razliku između projekata u Srbiji i u Zapadnoj Evropi. Na kraju krajeva, internetom je povezan ceo svet i, iz stanovišta projekata, potpuno je svejedno gde se fizički nalazimo.

 

Koju poruku bi poslao svima koji razmatraju mogućnost napuštanja zemlje? 

Imam osećaj da ljudi ne napuštaju Srbiju zbog manjih plata, već verujem da idealizuju život na Zapadu.

Ljudi se suviše često zamere svojoj familiiji, svojim komšijama, političarima i očekuju da će se udaljavanjem od problema sve rešiti. Međutim, ljudi u inostranstvu, uključujući i one koji se bave politikom, ne razlikuju se toliko koliko mislimo od naših rođaka, prijatelja, komšija, kolega, političara. Samo naše ljude u inostranstvu to valjda manje dotiče ili im nije zanimljivo da, kao ovde, prate dešavanja na javnoj sceni, pa misle da problema ima značajno manje. U stvari je vrlo slično. 

Poručio bih mladim ljudima da odsustvo vojničke discipline u Srbiji posmatraju kao slobodu i mogućnost da promene nešto, naročito na ličnom planu. Pogotovo ako su iz IT sveta. 

Nikad u istoriji čovečanstva nije bilo lakše raditi sa bilo koje lokacije u svetu, i, u opštem slučaju, ne vidim dovoljno dobar razlog za odlazak u inostranstvo. Iako sam svestan situacija koje mogu da stvore poteškoće ljudima, ja lično nikad nisam bio do te mere nezadovoljan prilikama u Srbiji da bih trajno otišao. Sve se svodi na to kako vidimo stvari i šta želimo da čujemo, vidimo i uradimo. 

Mnoštvo toga je kod nas negativno, ne poričem, ali isto tako postoji i želja za unapređenjem različitih aspekata društva i zemlje. Objektivno, svake godine jeste sve bolje, vidi se napredak. Smatram da ništa nije toliko izgubljeno i nepopravljivo da bi se neko odlučio da napusti zemlju zauvek. 

Što se tiče plata u IT industriji, one su ovde značajno visoke, a  “programer” je cenjeno zanimanje. Kultura u inostranstvu je takva da se tamo inženjeri ne cene podjednako kao npr. pravnici, doktori, finansijski savetnici itd. Ljude sa Zapada manje zanima inženjersko obrazovanje. U Srbiji su stvari potpuno drugačije - ovde profesija “inženjer” povlači za sobom i dobar društveni status. To je, između ostalog, ono što je privuklo toliko ljudi u IT industriju.