Vaš biznis u zombi apokalipsi

Da li ste ikada razmišljali da li bi vaš biznis preživeo zombi apokalipsu? Nakon pandemije, dok se još nisu slegli poslednji ostaci izbora i sukoba koji su se desili u samo 12 kvartala, ovo je pitanje koje vredi promisliti. U svetu koji se vrti oko nas, biti 'ispred krivine' sa najnovijim poslovnim trendovima podseća na bežanje od zombija—zahteva agilnost, brzo i kratkoročno predviđanje situacija i dozu vedrog duha. Kako se poslovni trendovi menjaju, tako se menjaju i očekivanja koja se postavljaju pred lidere. Oni više nisu samo menadžeri resursa, današnji lideri su vizionari, inovatori, motivatori i, što je najvažnije, katalizatori promena. Moraju predvideti promene, kontekstualizovati ih unutar jedinstvenih potreba i mogućnosti svoje organizacije, i izabrati prave alate za ostvarivanje inovacija. Pronalaženje motivacije i stvaranje okruženja koje inspiriše druge da povećaju svoje angažovanje je ključno, posebno sada, kada je globalni nivo angažovanja na istorijski niskom nivou. Iako trendova ima mnogo, njihova relevantnost varira u zavisnosti od industrije, geografije i vremena kroz koje naše organizacije prolaze. Smatram da ovih šest trendova posebno značajno utiče na biznise u Srbiji i regionu u 2024. godini.

1.    Digitalna renesansa

Poput srednjovekovnih trgovaca i Gutenbergove štamparije, savremene kompanije koriste digitalizaciju da promene način na koji posluju, loveći nove načine da podignu produktivnost. Nekad je tehnologija bila podrška, a danas je uveliko dobro baratanje tehnologijom osnovni pokretač biznisa. Dovoljno je pisano o digitalizaciji da bismo sada ulazili u ovo široko polje jer digitalizacija nije nov koncept. Gde verujem da akcenat treba staviti jeste način na koji kompanije primenjuju tehnološke alate poput interneta stvari (IoT), 5G konektivnosti i privatnih mreža, i generativnih „AI” rešenja, koja predstavljaju šansu za pravu revoluciju. Ko zna, možda na tom putu konačno i shvatimo razliku između digitalizacije i digitalne transformacije. Što nas dovodi do možda i najvažnijeg trenda…

2.    Korisnik u centru

Svaki dobar ugostitelj zna da je ključ uspeha u tome da gostu predvidi želju pre nego što je izgovori. U svetu biznisa, ovo se prenosi kroz pristupe kao što su „Design Thinking“ i ko-kreacija, gde kompanije i korisnici, sada već partneri, zajedno oblikuju proizvode i usluge, umesto da ih samostalno kreiraju i kroz ofucane tehnike im iste naturaju na korišćenje. Nedavno sam razgovarao sa prijateljem koji se useljava u nov stan, i procesu opremanja je imao priliku da testira AR rešenje poznate kompanije nameštaja koji sami sklapate kod kuće, koja je omogućila kupcima da "testiraju" nameštaj u svojim domovima pre kupovine, kao i da ga (veoma malo) prilagode, sve u cilju kako bi našli savršen “fit” za ono što im je potrebno.

3.    Rad na daljinu

"Work from anywhere" nije samo trend, to je nova realnost. Pandemija COVID-19 je ubrzala ovaj proces, ali koren ideje leži u težnji za fleksibilnošću i uravnoteženom poslovnom i privatnom životu. Tehnološke platforme za kolaboraciju su postale ne samo alati, već prostori gde se "sastajemo". Svakako je tehnologija tu, sad je na ljudima i timovima da se dogovore oko načina rada i discipline, jer je izuzetno izazovno naći balans između odgovornosti, ovlašćenja i kontrolnih mehanizama, pogotovo kako je integritet vrednost koja je sve češće na testu. Koliko sam samo godina prodavao sisteme za kolaboraciju raznim „enterprise“ korisnicima kojima je bilo važnije da uzmu dnevnicu i potroše ceo poslovni dan u obilasku poslovnice na jugu zemlje, uz dobar ručak naravno, nego da implementiraju alate za kolaboraciju na daljinu, a onda kada je trebalo prebaciti 1000+ zaposlenih na rad od kuće od petka do nedelje u martu 2020. godine, sve te dnevnice iz prošlosti dođoše po naplatu.

4.    Održivost

U svetu gde su klimatske promene realnost s kojom se suočavamo, zeleno je novo crno. Održivost je više od modne izjave – to je imperativ. Od zelenih energija do cirkularne ekonomije, kompanije ne samo da inoviraju, već i redefinišu svoje industrije. Tu se takođe osvrćemo i na održive materijale, pakovanja, a sve više i na distributivne puteve i kanale, koji su pokazali koliko su krhki u trenutnom antiglobalističkom nizu dešavanja. Ujedno, kako moderne tehnologije menjaju kako radimo, tako menjaju i kako živimo – a s obzirom da Beograd nastoji da uskoro dodirne cifru od 3 miliona stanovnika i 6 miliona vozila (lični utisak), tako rešenja za pametne kuće… pametne gradove… pametan svet, ne mogu doći brže. Jer nije samo stvar trošenja određene energije već i održivog trošenja iste. A kako potreba za zdravijim uslovima življenja i manje gubljenja vremena raste, verujem da najviše možemo uraditi kroz pametniji i održiviji saobraćaj na gradskim ulicama, za sve učesnike.

5.    E-commerce

E-commerce nije samo kupovina preko interneta; to je „omnichannel“ iskustvo gde fizički i digitalni svetovi nisu odvojeni, već međusobno povezani. Potrošači danas očekuju fluidnost između online i offline iskustava, gde mogu bez problema prelaziti sa jednog kanala u drugi u bilo kojoj fazi kupovine. To je svet u kojem možete pregledati proizvod u prodavnici, a zatim ga kupiti online dok se vozite kući u taksiju, ili možda počnete kupovinu na svom mobilnom telefonu i dovršite je na laptopu kod kuće. Da bi se postigla prava integracija, e-commerce strategije moraju biti prožete visokom tehnologijom i inovacijama. Već pomenuta primena tehnologija poput ARa omogućava potrošačima da vizualizuju proizvode u svom prostoru pre nego što donesu odluku o kupovini. No svako ko je ikad morao da čeka kurira na adresi „između 8 i 17č“ zna da trenutna kvaka leži u logističkom aspektu e-commerce. "Last mile" dostava, tj. finalni korak u procesu dostave koji proizvod dovodi do vrata kupca, postaje sve važnija u e-commerce strategijama jer odnosi preko polovine ukupnog logističkog troška. Kompanije inoviraju načine kako bi ovaj korak učinili što efikasnijim i ekološki prihvatljivijim, koristeći drop-off stanice tj. stanove u zgradama, električna vozila, dronove ili čak robotizovane dostavljače.

6.    Istina i Privatnost

U digitalnom dobu, "istina i privatnost" su postali centralne teme koje se tiču svakog aspekta poslovanja i ličnog života. S obzirom na povećanu dostupnost podataka, ali i sve veću digitalizaciju kritične infrastrukture, ne pričamo više „samo o“ sajber bezbednosti, već i o rezilijentnosti sistema na različite napade kako bi kontinutet poslovanja bio održiv. Napadi pritom ne moraju biti samo hakerske prirode, već mogu biti direktno na integritet pojedinaca koji su na čelu pojedinih kompanija. Uz napredne tehnologije poput deepfake-a, kompanije i pojedinci suočavaju se sa sve većim izazovima u zaštiti informacija i imidža. No nije sve tako crno, ako Cardi B može na TikToku da objašnjava Pitagorinu teoremu i da to pritom olakša mlađim naraštajima da je razumeju, možda ima još načina na koje ova tehnologija može da se upregne u korist dobra. S druge strane, svaka kompanija danas mora razmisliti o načinu na koji koristi podatke, osiguravajući da je transparentnost u prvom planu. Ovo nije samo pitanje pridržavanja zakona; to je i pitanje etike odnosno izgradnje i održavanje poverenja.

A šta mi menadžeri da radimo?

U susret promenama susrećemo se sa dve vrste problema. Jedni su oni gde nam je poznat problem, kao i rešenje i sad nam samo treba resursa i autoriteta da to rešenje primenimo. Ovo su tehnički problemi tj. izazovi. Postoje i oni drugi, gde znamo, otprilike, šta je problem, ali nismo sigurni kako da ga definišemo, ne znamo šta je rešenje, niti koji su nam resursi neophodni kako bismo mogli da ga uklonimo, jer ne znamo ni gde pre da počnemo. Problem tog tipa je recimo zagađenje životne sredine, ili „primena genAI alata u našim internim procesima“ - ovo predstavlja tzv. adaptivni problem. Ron Heifetz razvija koncept adaptivnog liderstva koji naglašava sposobnost lidera da vode svoje timove kroz izazovne promene koje zahtevaju učenje i razvoj, kako na individualnom tako i na organizacionom nivou. Heifetz posebno naglašava da adaptivni izazovi zahtevaju promene u vrednostima, uverenjima, stavovima i ponašanju, što je direktno primenljivo na prilagođavanje poslovnim trendovima jer transformacija poslovanja često podrazumeva promene koje prevazilaze tehničke izazove i zahtevaju adaptivni pristup. Adaptivne izazove, kako sugeriše Heifetz, nije moguće rešiti samo sa postojećim znanjem i procedurama; oni zahtevaju promenu prioriteta, verovanja i lojalnosti. U svetu biznisa, to znači da lideri moraju biti spremni da izazovu status quo i da inspirišu svoje timove da se prilagode novim realnostima.

Dakle, prvo je neophodno jasno da identifikujemo koje promene predstavljaju tehničke probleme, a koje adaptivne izazove. Tehnički problemi zahtevaju ekspertizu i često su jasno definisani, dok adaptivni izazovi zahtevaju promene u ponašanju i načinu razmišljanja. Na primer, uvođenje nove tehnologije može izgledati kao tehnički problem, ali stvarni izazov može biti u tome kako zaposleni prihvataju i adaptiraju tehnologiju u svoj radni proces. Ovo uključuje toleranciju na greške i neuspehe kao neizbežan deo učenja. Lider može, na primer, organizovati radionice ili simulacije koje omogućavaju zaposlenima da se upoznaju sa novim trendovima i tehnologijama bez pritiska da odmah postignu rezultate. U mom pristupu kolegama, smatram da je ključan faktor mobilizovanje zaposlenih da preuzmu aktivnu ulogu u promenama. Ovo može značiti osnaživanje timova da sami identifikuju probleme i pronađu rešenja, umesto da čekaju direktive odozgo. Lideri mogu koristiti svoje pozicije da inspirišu i motivišu, postavljajući jasnu viziju i ciljeve, ali i ostavljajući prostor zaposlenima da sami doprinesu procesu. Tu dolazimo do onog problema angažovanosti sa početka teksta – uspešno mobilisanje uključuje slušanje i razumevanje zabrinutosti zaposlenih, kao i rad na njihovom prevazilaženju kroz dijalog i uključivanje. Istinsko menadžersko umeće je da se održi optimalni nivo izazova i pritiska – dovoljno da motiviše i pokreće promene, ali ne toliko da izazove „burnout“ ili otpor u ljudima.

Elem, kao što zombiji ne poznaju granice ni pravila, ni tržišni trendovi ne čekaju da budemo spremni. Samo će najprilagodljiviji preživeti, a jedno je sigurno: u ovom brzo promenljivom svetu, oni koji su spremni da inoviraju, adaptiraju se i prihvate nove izazove, neće samo preživeti – oni će i doživeti prosperitet. A za one koji to ne učine? Pa, nadam se da bar možete trčati brzo.