MENADŽER SAM

13.09.2021.

POSTANI ČLAN

Zlatni Ambasador SAM-a - Željko Anđić, SAP

Tokom 15 godina koliko postoji, Srpska asocijacija menadžera gradila je renome zahvaljujući svojim članovima, posvećenim menadžerima koji svoje znanje i iskustvo nesebično dele sa drugima i na taj način kreiraju bolji privredni ambijent i nove lidere Srbije. SAM se ponosi što pod svojim okriljem ima brojne dugogodišnje članove koji su verni asocijaciji više od 10 godina zbog čega su stekli titulu Zlatnih Ambasadora. Jedan od njih je i Željko Anđić, Head of Services for South Eastern Europe, SAP.

Željko je svoju bogatu karijeru gradio u SAP-u od 2003. godine prelazeći kroz različite funkcije, od konsultanta logistike preko projektnog menadžera do današnje pozicije. Član je SAM-a od 2011. godine.

Za SAM, odgovorio je na nekoliko pitanja:

Koji su razlozi Vašem pristupanju SAM-u? Da li imate neku interesantnu priču vezanu za članstvo u SAM-u i razlog zbog čega ste deo Asocijacije više od 10 godina?

U SAM sam došao na preporuku prijatelja Slovenca koji je tada živeo i radio u Srbiji. I danas mi je pomalo smešno da je "stranac" pomogao da pronađem nešto dobro u svojoj zemlji. Možda još jedna potvrda da moramo biti otvoreni i kao društvo ako želimo da idemo napred... Dobre ideje ponekad dolaze sa neočekivanih adresa. SAM je bio i ostao dobra ideja. Nije to samo tema umrežavanja i profesionalnog prepoznavanja, kvalitetni ljudi utiču na nas i mogao bih da uporedim izbor ljudi među kojima se krećete sa izborom hrane koju jedete, a svesni smo posledica nekvalitetne hrane... 

Šta Vas čini srećnim i ponosnim vezano za svoju poziciju i delatnošću kojom se bavite u Vašoj kompaniji?

Rad u oblasti informacionih tehnologija, gde pripadam, ponekad zvuči previše usmereno na softvere i računarsku opremu i ponekad zaista i moramo da se podsećamo da su nove tehnolgije tu zbog ljudi, a ne obrnuto. Osećaj sreće je veoma često rezultat odluka. Moja odluka da u svetu tehnologije budem okrenut pre svega saradnicima, partnerima i klijentima mi čini veliko zadovoljstvo i potvrđuje da u svakom poslu ljudi rade sa ljudima. Ne smemo se svesti na jedinice i nule - nule će preovladati. Ako bih morao da biram jednu stvar na koju sam ponosan, to su svakako mladi ljudi koji su se pridružili mom timu i razvili se u vrhunske profesionalce. Veliko je zadovoljstvo gledati ih kako rastu, pomoći im da pronađu svoj put i na taj način učestvovati u njihovim životima. Postoje, naravno, i neki poslovni rezultati koji su za ponos ali oni su pozicionirani nešto malo niže na lestvici ličnih prioriteta.

Ko je imao/ima najviše uticaja na Vašu karijeru i zašto?

Teško je izmeriti te uticaje. Karijeru sam započeo kao asistent na fakultetu i u tom periodu sam po prirodi bio upućen na proučavanje i teoriju. Profesori sa kojima sam sarađivao su bili "stara garda" koji nisu verovali u uspeh preko noći i to mi je pomoglo da izgradim određeni nivo strpljenja koji se odnosi na postizanje rezultata. To je veoma vredno iskustvo. Kada sam karijeru nastavio u firmama koje su bile okrenute rezultatima druge vrste i uticaji su se promenili. Nikada nisam imao mentora u tradicionalnom smislu reči ali moja otvorenost za učenje mi je pomogla da u ljudima u okruženju pronađem poneki "biser" koji sam prihvatao kao lekciju... to nikada nije prestalo. 

Šta bi ste preporučili članovima kao važnu lekciju koju ste naučili na svojoj koži?

Preuzmite odgovornost na sebe i ne očekujte uvek odobravanje i nagrade. Dugo vremena sam bio u ulozi projektnog menadžera, kome su odgovornost za rokove, isporuke i budžet opredeljivali da li je projekat uspešan ili ne. Definicija uspeha je tu prilično jasna. U toj ulozi sam i naučio da kada je projekat uspešan - slave svi, a kada nije - kriv je projektni menadžer. Poenta je da svako u timu nosi odgovornost za svoj deo, a da ne zaboravlja da se samo ukupni rezultat računa... Greške i promašaji nas podsećuju da smo ljudi i samo ako naučimo nešto iz njih onda postaju lekcije. Strah od greške ne sme biti veći od želje za uspehom, to nas zaustavlja u svakom smislu.

Koja Vam je omiljena knjiga/serija/film ili podkast i zbog čega?

Najdraže su mi knjige. I to staromodne, papirne knjige. Volim biografije. Bez obzira da li je reč o biografiji rok muzičara, glumca ili poslovnog čoveka.  Iz tih priča, koje su verujem dobrim delom istinite, naučite da velike ideje ili veliki životi ne postoje. Postoje ljudi koji se bore, padaju, ustaju, greše, sumnjaju, ponovo počinju i najvažnije - ne odustaju od sebe. Verovatno je iskrenost u svemu ta koja može da kvalifikuje za taj prefiks "velikog"...  ponekad je to destruktivno i grubo, ali iskrenost je takva. Volim i trilere. Skandinavski pisci su mi facinantni, postoji čitav opus knjiga koje imaju atmosfere klasičnih noir priča a smeštene su u zemlje sa najboljim standardom na planeti. Možda mi je taj kontrast privlačan. Biram i dobar strip, Korto Malteze ili Betmen, svejedno. 

Šta biste želeli da ostavite kao poruku za ostale članove SAM-a?

Ponovio bih šta govorim novim zaposlenima u mom timu.  Prvi i najvažniji zadatak koji nema roka trajanja je da budu bolji od nas koji smo već tu. I pokušaji se računaju.