Biznis vesti

08.06.2021.

POSTANI ČLAN

ZAVRŠNA FAZA RAZVOJA STARTAPOVA

O završnoj razvojnoj fazi može se govoriti kao o jednoj zreloj, kompletnoj firmi koja je prepoznatljiva na tržištu i koja generiše ozbiljan privredni potencijal, navodi Nenad Cvjetićanin iz advokatske kancelarije CVJETIĆANIN & PATNERI. 

O razvojnom putu startap kompanija smo ranije pisali i tom prilikom smo ga podelili u tri faze: početnu (eng. Seed) fazu razvoja, srednju (eng. Early Venture) fazu razvoja i završnu (eng. Exit) fazu razvoja. 
    Završna faza razvojnog puta startapa je ona faza u kojoj startap doživljava vrhunac svog poslovanja i svoju ekspanziju. Dostizanjem ove faze razvojnog puta, startap je ostvario svrhu svoga postojanja, odnosno ideja njenog tvorca je doživela primenu i što je još važnije komercijalnu upotrebu. Stoga se poptuno opravdano nameće pitanje šta dalje? 

Prodaja startap kompanije
    Jedan od puteva  kojim se može krenuti jeste prodaja startap kompanije, odnosno njenih udela (ukoliko je reč o društvu sa ograničenom odgovornošću), u trenutku kada se ona nalazi u zenitu svog privrednog rasta. Slični efekti mogu se postići i putem statusnih promena, najčešće putem spajanja ili pripajanja (eng. Merger&Acquisition).
    Spajanjem, odnosno fuzijom (eng. Merger) startapa iz našeg primera sa jednim ili više privrednih subjekata može stvoriti potpuno nov pravni subjekat, pri čemu sva pravna lica koja su pristupila ovoj statusnoj promeni prestaju da postoje.
    Sa druge strane, naš startap se može pripojiti nekom drugom privrednom društvu kada govorimo o akviziciji, odnosno statusnoj promeni pripajanja (eng. Acquisition). U datom slučaju naš startap na društvo kome se pripaja prenosi svu imovinu i obaveze, i nakon toga prestaje da postoji. 
    Nezavisno od gore pomenutih modaliteta, prodaja uspešnog  startapa koji poseduje dobar i prepoznatljiv proizvod na tržištu je prilično zastupljena opcija na domaćoj startap sceni. U prilog tome govori činjenica da je poznati nišlijski startap Frame prodat za neverovatnih 165 miliona američkoj kompaniji Nutanix, što je jedna od najvećih poznatih akvizicija kada je u pitanju srpska startap scena. Ovom spisku možemo dodati i sledeće poznate naše kompanije sa domaće startap scene koje su krenule istip putem: Mad Head Games koji je prodat švedskoj grupaciji Embracer Group, 3Lateral koji je prodat Epic Games-u... Primera je mnogo.

Zašto se osnivač odlučuje da proda svoj startap i ko su najčešći kupci?
    Često se može čuti pitanje zašto neko, po postizanju svog cilja, želi da proda ono na čemu je duži vremenski period radio i zašto, sa druge strane, neko kupuje biznis koji je drugi razvio. Odgovor leži u više razloga.
    Ako stvari posmatramo iz ugla tvorca startapa, možemo zaključiti da su to ljudi sa vrlo izraženim i razvijenim preduzetničkim duhom, koji startap firmu posmatraju kao projekat. Uspešnom realizacijom jednog projekta, idejni tvorac najčešće gubi interesovanje za njegov dalji razvoj i odlučuje se za prodaju i prelazi, te prelazi na nove izazove, odnosno na realizaciju novih projekata.
    Gledajući stanje stvari iz drugog ugla – iz ugla kupaca startapova, kupovina biznisa koji je drugi razvio štedi i vreme i novac. Naime, da bi određena ideja zaživela, da bi dobila svoje otelotvorenje, mora proći dosta vremena, a neminovna su i velika finansijska ulaganja. Kupovina startapa u finalnoj fazi razvoja jeste kupovina kompanije sa gotovim proizvodom koji je već prepoznat na tržištu. Prednost ovog poslovnog modela je u činjenici da lice koje „kupuje biznis“ zaobilazi brojne rizike razvoja proizvoda, jer kupuje proizvod koji je uspešno plasiran na tržište i koji je tržište već prihvatilo. 
    Američka kompanija Google je usvojila ovakav poslovni model akvizicija kompanija. Naime, nezvanični statistički izveštaji kažu da Google počev od 2010. godine kupuje više od jedne kompanije na nedeljnom nivou. Dakle, iako je osnovna delatnost kompanije Google prevashodno bila razvoj internet pretraživača „search engine,“ isti je, primera radi, kupio You Tube davne 2006. godine, a praksa kupovine, odnosno akvizicije stranih kompanija aktuelna je do danas. Danas prihod koji You Tube generiše na godišnjem nivou predstavlja 10% od ukupnog Google-ovog godišnjeg prihoda.
    Treba napomenuti da je i Google razvijao projekte koji i nisu bili baš tako uspešni i samim tim nisu zaživeli na tržištu. Primera radi, ne tako davne 2011. godine, Google je plasirao društvenu mrežu Google Plus (G+) po ugledu na Facebook i slične društvene mreže, ali ista nije postigla željeni uspeh te je ugašena 2019. godine. 

Šta opredeljuje cenu startap kompanije?
    Cena po kojoj će startap kompanija biti prodata zavisi od njene trenutne vrednosti, veličine tržišta koje zauzima, brzine povrata uloženog kapitala, itd. Pre prodaje, vrednost kompanije procenjuje revizori. Prilikom procene vrednosti u obzir se uzima njena celokupna imovina, u koju ulaze registrovani žigovi, licence odnosno prava intelektualne svojine, kao i potencijal njenog rasta. U našoj zemlji rekord po ceni još uvek drži startap kompanija iz Niša – Frame koja je prodata za 165 miliona dolara Nutanix-u, iako je spomenuta transakcija bila pre tri godine, odnosno 2018.

Istupanje na inostrano tržište

    Sa druge strane, domaći startap može krenuti  u sopstveni dalji razvoj i usmeriti poslovanje na zauzimanje inostranog tržišta. 
    No, pre preduzimanja bilo kakvih daljih koraka, potrebno je najpre targetirati inostrana tržišta čije je zauzimanje cilj, a pravilo je da se „širenje“ na strana tržišta odvija postupno, prerastanjem sa regionalnog na međunarodni nivo.  Treba voditi računa da je proizvod koji kompanija razvija i prodaje neophodno prilagoditi jezicima kojima govore državljani tih država. Engleski je svakako postao univerzalni jezik biznisa, koji je mladja populacija široko prihvatila, pa primera radi „gaming“ industrija uputstva svojih proizvoda ne mora prevoditi, ali ukoliko kompanija razvija aplikaciju za mobilno plaćanje parking usluga, svoje poslovanje mora prilagoditi jeziku domicilne države zbog širokog kruga potencijalnih korisnika njenih usluga.
    Nakon što naša startap kompanija targetira željena tržišta, pristupa se realizaciji plana. Startap kompaniji iz našeg primera na raspolaganju stoji više opcija. Jedna od tih opcija jeste osnivanje privrednih društava u onim zemljama čija tržišta su mapirana. No, osnivanje povezanih, tzv. kompanija sestara ili ćerki, nije jedini put kojim se može postići ovaj cilj. Naša startap kompanija, za potrebe svog globalnog poslovanja, u odabranim zemljama može osnivati ogranke i predstavništva, koja svakako moraju poslovati u skladu sa zakonodavstvom tih država.