Aktivnosti

07.06.2021.

POSTANI ČLAN

Prvo uživo okupljanje SAM Akademije - Design Thinking: nov način poslovnog razmišljanja

Polaznici SAM Akademije prvi put su se uživo okupili na predavanju Design Thinking, koje je održano u subotu, 5. juna u hotelu Hyatt Regency.

Na početku predavanja polaznicima Akademije obratili su se Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a, i  Dragan Filipović, predsednik IO i CEO, Generali Osiguranje Srbija, partner SAM Akademije.Dragoljub Damljanovic

Kao i Jelena Bulatović, izvršni direktor SAM-a i programski direktori Dušan Basalo, CEO, Talks and Folks i Nevena Stanisavljević, CEO, HR World.

Šta je Design Thinking, na koji način može transformisati način na koji timovi i pojedinci razvijaju usluge i strategije, kako nudi kreativan put do pravih rešenja? Odgovore na ova pitanja na predavanju Design Thinking, u okviru modula Business Agility, na prvom predavanju održanom uživo u okviru SAM Akademije, dali su Jelena Uzelac Vasić, Founder & CEO/Chief Strategy Business Designer, What’s Next? i Milovan Dekić, User Research Lead, Nordeus.

 

Design Thinking je način razmišljanja

Design Thinking podrazumeva dubinsko razumevanje stvari, empatiju, preispitivanje hipoteza i zaključaka i traženje rešenja i strategija koji naizgled nisu očigledni. To su četiri osnovna principa Design Thinking-a, koje je u stvari način razmišljanja. Organizacije ga koriste da uvedu određene promene u način razmišljanja svojih timova i kao kreativni način rešavanja problema. Definicije kažu i da je to proces i set kognitivnih, strateških i praktičnih alata da bismo nešto koncipirali. Treća definicija kaže da je to integrativni proces koji dubinski razume korisnika, preispituje pretpostavke i redefiniše probleme. To je najpribližnija definicija Design Thinkinga-a kao načina razmišljanja. Koristeći ovaj način razmišljanja, rešavamo izazove svojih kompanija.

Šta donosi ova kultura?

Najviše oko 10 odsto kompanija je počelo da koristi ovaj način rada i razmišljanja. Prva stvar koju on donosi jeste empatija. Ona ima moć da promeni sve što se oko nas dešava, pa i da promeni biznis modele. Podrazumeva prolaz kroz svakodnevno iskustvo korisnika, sagovornika. To je dubinsko razumevanje sagovornika, saradnika, partnera, potrošača, klijenata.

Druga moć Design Thinking-a je da se bavi svim zainteresovanim stranama, svim sagovornicima. Samo posmatranje celog ekosistema našeg sagovornika dubinski može unaprediti naše poslovanje.       

Design Thinking ključno menja intuiciju. Velike odluke se više ne donose na bazi intuicije niti osećaja u stomaku. Menja to da se bavimo sadašnjošću i tako je šansa za uspeh mnogo veća, zadovoljstvo korisnika postižemo u sadašnjem trenutku. Tako su konsultantski sistemi postali glavni konkurent advokaturi.

Sa care segmentom počeli su unapred da vode računa o svojim klijentima. Ključna promena koja nastaje kada iz troška prelazite u investiciju. Ne čekate da neko ima problem, vi ste preventiva, investicija da se problem ne desi. Tako se stvaraju nov proizvod i usluga. Dug je proces promene koja nastaje, ali taj proces neće ni imati kraja. Uvek ćete unapred gledati kako možete da unapredite neki proces.

Tri ključna alata Design Thinking-a

Design Thinking je kutura koju svi živimo i radimo, a njena tri ključna alata su: ZA KOGA (najvažnije za timove koje su u fazi eksponencijalnih i radikalnijih promena), KADA i KAKO.

KAKO podrazumeva da kreirate zajedno strategiju sa legal care, spustite je na nivo koji pokazuje šta to suštiski znači za ljude koji je primenjuju. Pravi se već sutra kultura koja ima Design Thinking elemente. Primer je uvođenje sastanka na kojem su jednom mesečno ili nedeljno svi ljudi zaduženi za Design Thinking. Sastanak se vodi i formira tako da pokazuje mikrorezultate. Kreiraju se novi timovi agilnim principima, a nove pozicije agenata promene donosile su promenu kulture. Format kolegijuma je bio ključna promena koja u prvih godinu dana pokazuje rezultat. Pokazalo se i da ljude ne treba birati samo kao interne zaposlene, oni treba da budu delovi ekosistema koji su sačinjeni od internih i eksternih ljudi. Tu je kompanijama ključna promena. Potrebno je imati hrabrosti i okružiti se ljudima koji su lideri, a to ne mora biti CEO.

Provodite vreme sa onim ko je vaš krajnji korisnik

Design Thinking je i timski pristup kreativnim stvarima koji donosi korist krajnjem korisniku. Empatija u ovom smislu podrazumeva neophodnost da se provodi vreme sa onim ko je krajnji korisnik. Na primer, u unapređenju industrije proizvodnje milkšejka važna je perspektiva čoveka koji kupuje milkšejk, bez obzira na to koliko je tim koji to radi pametan i koliko dobre ideje ima. Važno je poslušati korisnika jer moguće je da je to sasvim drugačija osoba nego što smo mislili. Design Thinking ne mora uvek podrazumevati ulaganje velikog novca u proizvod, već je dovoljno proveriti šta o proizvodu misle korisnici.

Definišite problem

Promena percepcije često je ključna za preciznije razumevanje problema koji rešavamo. Za osobu koja čeka lift, nije lift spor već problem prestavlja dosada dok se lift čeka. Uslugu treba unaprediti, na primer puštanjem muzike dok se čeka lift. Tako negde možemo videti i osmišljene igrice za pešake dok čekaju zeleno svetlo na semaforu. Za rešavanje problema potrebno je uključiti ceo tim.

Dizajn sprint – ceo plan u nedelju dana

Ključne faze procesa Design Thinking-a su: empatija, definisanje, ideacija, prototip i testiranje odnosno validacija, i u dizajn sprintu realizuju se u nedelju dana. Akcenat treba staviti na razumevanje osobe ili problema, čak provoditi vreme sa korisnicima jer su oni možda potpuno drugačiji. Naša perspektiva ne mora biti najtačnija, važna je perspektiva korisnika, koju treba uvažiti sa pretpostavkom da mi možda grešimo. Albert Ajnštajn je rekao „Da imam 1 sat da rešim problem – 55 minuta bih razmišljao o problemu, a 5 minuta o rešenju problema“. Definisanje problema, preciziranje onoga što se dešava je važno. Ideacija pruža razvijanje što većeg broja rešenja i tu je dobro uključiti ceo tim, ići do ekstrema i pronaći najbolju ideju. Sledi prototajping, koji obuhvata izradu jednog prototipa i fokus na njegovu upotreblijvost nakon čega validacija donosi testiranje na pet korisnika, donošenje zaključka šta smo naučili, šta je dobro a šta loše.

Design Thinking je zapravo validacija sopstvenih verovanja.