Aktivnosti

20.06.2022.

POSTANI ČLAN

Promenite način razmišljanja i unapredite poslovanje - SAM Akademija

Kolika je moć Design Thinking Mindset u ovim vremenima u poslovanju i kako postati dobar intra-preduzetnik, bile su teme predavanja druge generacije SAM Akademije, održanog u subotu 18.06.2022. u Hyatt-u.

Predavači na temu Design Thinking Mindset bili su Jelena Vasić, osnivač & CEO/Chief Change Consultant, What’s Next? i Milovan Dekić iz Nordeus kompanije. Na temu intrapreduzetništva predavač je bio Dejan Ranđić, generalni direktor DNA Communications i koosnivač ICT HUB.

Da bi najlakše razumeli šta Design Thinking Mindset znači, možemo reći da su to alati kojima se služimo da promenimo način razmišljanja, kako pojedinaca, timova, tako i kompanija u celosti, objasnila je na početku Jelena Uzelac Vasić. Kroz rad sa različitim ljudima i poznavanjem njihovih potreba može se doći do promena razmišljanja čitavih kompanija. Veliku ulogu u tome igra i primena principa empatije, potrebe za dubinskim razumevanjem stvari, želja i potreba pojedinaca. Kako je istakla, značenje i razumevanje Design Thinkinga leži u kreativnom, odnosno drugačijem, načinu rešavanja problema. “U osnovi je to proces koji se bavi ljudskim potrebama u ovim kompleksnim vremenima, odnosno proces formulisanja i rešavanja problema, fokusirajući se na korisnika i na ono šta je njemu najvažnije, pri tom razmišljajući ponajviše “izvan kutije”“, pojasnila je Jelena Uzelac Vasić. Dakle empatija, takoreći uživljavanje u potrebe, razmišljanja i osećanja drugih, zatim uzimanje u obzir svakog stejkhodera, redefinisanje odavno poznatog u poljima brenda, komunikacije, strategije ili HR-a, kao i moć sadašnjeg trenutka, to su stvari koje Design Thinking čini moćnim alatom u rešavanju problema i promene načina razmišljanja, a time i unapređenja posla. I za kraj Jelena Uzelac Vasić poručila je da se jedino istraživanjem oko sebe stiže do krajnjeg rešenja, a to se postiže kroz razumevanje svega, kako ljudi, tako i pojava u okruženju.

Nadovezujući se na Jelenino izlaganje Milovan Dekić iz Nordeus kompanije takođe je istakao da je u osnovi Design Thinkinga rešavanje problema, to jest definicija i razumevanje problema. To se, kako je objasnio, postiže u nekoliko koraka - uprošćavanjem problema, analognom inspiracijom, kao i pobijanjem klišea. Svaka od tih stavki bavi se dolaženjem do rešenja, kroz brojne različite metode, koje postepenim koracima vode do cilja. Kako je poručio Dekić, često u obzir treba uzeti i korisnike koji se nalaze na ekstremima sistema (samo starija populacija, samo deca, samo osobe sa invaliditetima...), jer rukovodeći se njihovim potrebama, postoje velike šanse da se to svidi i opštoj populaciji. Ono što prvenstveno treba usvojiti kada je reč o Design Thinkingu, jeste, da se kroz priču sa korisnicima simplifikuju i humanizuju problemi, nalazi inspiracija u drugim oblastima, da od svoje ideje naprave nešto što korisnici mogu da iskuse i za  kraj da ideju testiraju što pre mogu (ušteda sredstava, novca, resursa), zaključio je Milovan Dekić.

Kada je reč o intra-preduzetništvu Dejan Ranđič, generalni direktor DNA Communications i koosnivač ICT HUB, prisutne je uveo u pojam samog termina, koji predstavlja sistem koji zaposlenom dozvoljava da se ponaša kao preduzetnik u okviru određene kompanije, korporacije. Upravo to, kako je rekao Ranđić, daje veću prednost u odnosu na samo preduzetništvo, jer se na taj način intra-preduzetniku obezbeđuju resursi, sredstva, sve ono što sistem pruža, a preduzetnik to nema iza sebe kao podršku. Intra-preduzetništvo donosi inovacije kroz unapređenje sistema, procesa, organizacije i time doprinosi poslovanju budućnosti, odnosno benefitu za kompaniju zbog lakše realizacije, uštede, efikasnosti,..U središtu svega je STARTUP, kao model, koji povećava poslovanje višestruko. Kroz poređenje kako izgleda sam razvoj neke ideje u korporaciji, a kako u startupu, ili nazovimo ga intra-preduzetništvu, Ranđić je objasnio čitav proces nastajanja nekog proizvoda, rešenja, usluge. Korporacije kao tromi sistemi ideju testiraju na samom kraju, posle ogromnog posla uloženog u realizaciju iste, dok se u startup-u nakon prvog napravljenog koraka, ideja testira odmah, pa se nakon dobijenog fidbeka, znaju sledeći koraci - ili se ide u dalju realizaciju ili se nešto menja, pojasnio je Ranđić. Na taj način, kako je rekao, malim koracima ide se ka rezultatima koje daje tržište i ideja se razvija u skladu sa onim što korisnici misle i žele, pa su uštede vremena, sredstava ogromne, za razliku od realizovanih ideja korporacija, koje ako nisu uspešne na kraju, koštaju mnogo i potroše vreme. Tržište je ključni činilac jer nam daje povratnu informaciju da li smo na dobrom putu ili ne, a tržište su potrošači + korisnici + vizija.  Ranđić je poručio da svakom intra-preduzetniku sistem mora dati sve što je potrebno kako bi se njegova ideja realizovala, jer su ogromni benefiti ukoliko ona uspe, a ne tako veliki troškovi ukoliko ne uspe. „Dozvolite svojim zaposlenima da budu stratup u okviru vaše kompanije, dajte im motiv da imaju osećaj da rade za sebe i na kraju pod obaveznim nagradite ih adekvatno za to“, poručio je na kraju Ranđić i zaključio da najveći prostor za inovacije upravo dolazi u korelaciji sa tradicionalom industrijom, odnosno osavremenjivanju i promeni tradicionalnih biznisa uvođenjem startup modela.