Upoznajte mlade menadžere SAMa - Tamara Stančev, Shoppster

Šta nam je Tamara odgovorila na pitanja o uticajima na njen razvojni put, pročitajte u nastavku.

Koji je tvoj prvi posao i koje važne lekcije si u njemu naučila?

Bila sam deo tima Vanje Udovičića. Ne vaterpolo tima, nego tima – u ministarskom mandatu. Mnogo lekcija sam tu naučila.

Pre svega – da slušam. Bila sam mlada, junior – kako to vole da kažu starije kolege za one mlađe, a zbog toga što sam deo kabineta jednog ministra – imala sam priliku da sedim na sastancima s nekim ljudima koje bi verovatno retko ili nikad sretala na bilo kom drugom poslu. Ambasadori, evropski zvaničnici, generalni direktori kompanija, princeza Haja, potpredsednik Ferera… I kad imaš priliku da sediš za stolom s takvim ljudima, onda se trudiš da upiješ njihovo iskustvo i čuješ kako se to radi u njihovim sistemima. Naučila sam da razmišljam nekoliko koraka unapred, jer kad radiš sa svim tim ljudima – moraš da razmišljaš unapred, predvidiš sve scenarije.

Naučila sam mnogo o opštoj kulturi, jer svaki novi sastanak je donosio i neka nova saznanja, nove kulture, nove stilove života i razmišljanja. Naučila sam da se snalazim – jer smo često radili projekte s nula dinara. Kad sam, posle ministarstva, prešla u privredu – svi su bili iznenađeni koliko stvari umem sama da uradim – a ja sam to, prosto, morala na prethodnom poslu, jer da ga ja nisam uradila – ne bi bilo urađeno, a ja volim kad se stvari rade na pravi način. I naučila sam koliko je važno da imaš dobru atmosferu u timu – kad deliš s nekim veći deo svog budnog stanja, dobro je da je dobra atmosfera, jer iz dobre atmosfere proizlaze dobre stvari, dobri rezultati i dobar osećaj na kraju dana.

Kada si bila najponosnija u karijeri?

U prethodnoj firmi smo, na kraju jedne od godina koje sam provela tamo, imali glasanje za naj kolegu/koleginicu. I to sam bila ja J  Priznanje koje mi najviše znači. Držim to i kao deo biografije na Linkedin-u. Ponosna sam i svaki put kada me pozovu na moj EKOF da pričam sa studentima, kad sadašnje kolege kažu da unosim sunce u kancelariju, kad mlađe kolege kažu da bi volele da su poput mene… Formalni napredak u karijeri govori da radite prave stvari, ali ovakvi komentari govore – da ih radite na pravi način. Na kraju dana – to se najviše računa J

Ko je imao / ima najviše uticaja na tvoju karijeru i zašto? Zašto je bitno imati Mentora?

Koliko god možda banalno zvučalo – pre svih, mama i tata J Tata je stalno govorio da sam ja ,,njegov diplomata’’ i dizao moje uspehe do neba, a mama je bila ta koja je stalno insistirala na perfekcionizmu, detaljima, pomeranju granica, više, jače, bolje. To oblikuje ličnost, a u poslu – vi ste ličnost, pre svega. I sve što nosite u ličnosti odražava se i na posao i način kako ga obavljate. Dosta mi je to korisno i dan-danas.

U poslovnom smislu, mogu reći da me kroz karijeru prate tri osobe. Prof. dr Zoran Bogetić, na čijem smeru sam i studirala, čovek koji je i pre ,,Bolonje’’ verovao u seminarske radove i praktična znanja.  Marija Mitić – koleginica iz ministarstva i žena od koje sam naučila mnogo korisnih stvari. Marija je uvek govorila da sam ja ,,njeno dete’’ i zaista – tako se i ponašala prema meni. Sve svoje znanje, iskustvo i trikove nesebično je delila sa mnom. Jedan od prvih, a koji me je posle više puta poštedeo nerviranja – da sve puštam kroz mejl. Jer posle nema ,,jao, nisam tako mislio’’. Dobio si, dragi moj, sve crno na belo. I poslednja osoba – Ivan Mišetić – čovek kog sam upoznala baš preko Marije, tokom rada u ministarstvu. Čovek koji je na prvom sastanku odvojio tri sata za mene – iako sam, i po godinama, i iskustvu, bila klinka, ali kako kaže – pametno sam govorila. Čovek koji me je kasnije preporučio u Mercator i nastavio da prati moju karijeru i razvoj sve vreme.

Mentori su važni, jer nam pomažu da neke stvari naučimo jednostavnije, jer znaju da nas umire kad nam možda nešto izgleda nerešivo – jer, hej, pobogu, pa oni su već 100 puta prošli kroz to i jer nam ulivaju sigurnost – da znamo da greške nisu strašne i da se dešavaju svima. Mnogo im svima hvala!

Ako bi mogla da vratiš vreme na početak karijere, da li bi i šta promenila?

Ne bih. Mislim da sam svaku dosadašnju odluku u karijeri donela pametno, iako sam i srce palila J

Šta ti je donelo članstvo u SAMu?

Pre svega, mrežu kvalitetnih ljudi. Tu se vraćamo na onu lekciju iz ministarstva – slušanje. Mnogo volim kad imam nešto novo i pametno da čujem, a SAM mi to donosi. Takođe, ne jednom, SAM je bio tu da mi pomogne oko realizacije nekih projekata i ostvarivanja poslovnih kontakata. SAM mi je doneo i jednog baš posebnog prijatelja – Nikolu Šunjića. Bila sam Nikolin Buddy kad je ušao u SAM, a sad je jedna od mojih omiljenih osoba ikad.

Koji program SAMa ti je najinteresantniji i zašto?

Sve u vezi s preduzentništvom i mentorstvom na tu temu. Mislim da su velike i trome korporacije i tradicionalni modeli poslovanja prevaziđeni i da će u budućnosti razliku na tržištu praviti oni koji imaju moderne i fleksibilne biznise, preduzetnički način razmišljanja i otvorenost za promene.

Srbija počinje polako da prepoznaje i to tržište i to me posebno raduje.

Kao dete, šta si želela da budeš kada porasteš?

Da imam svoj butik! 

Koja to je omiljena knjiga/serija ili podkast i zbog čega?

Tokom poslednje dve godine, čitala sam gotovo samo Booka naslove – i skoro svaku njihovu knjigu mogu da preporučim. Evo, ovako iz glave, prve tri koje mi padaju na pamet: Smrtni ishod atletskih povreda, Tri žene, Besmrtnici. Svaka teška i lepa na svoj način.

Kada sam, jednom prilikom, njihovom direktoru i uredniku Ivanu Bevcu rekla da me svaka njihova knjiga emotivno ,,pomeri’’, da posle razmišljam, često i zaplačem – on je rekao: ,,Pa da, to knjige i treba da rade.’’ I tako moje emocije i suze od knjige do knjige. Serije ne gledam, podcaste ne slušam. Ne znam da vam kažem zašto, jednostavno – nikad nije postalo deo mojih dana i noći.

Šta bi poručili, savetovali mladima koji tek počinju da grade karijeru?

Da veruju u sebe – jer mladi mogu sve! Da se ne boje grešaka! Greške su dobre – jer znače da pokušavate, a danas zaista gotovo da nema grešaka koje ne mogu da se isprave. Da budu dobri ljudi, dobre kolege, da slušaju, pitaju, trude se, zapisuju, čitaju… Sad kad su nam sve informacije dostupne kao i bilo kome u bilo kom delu sveta -  nema izgovora da ne budemo radoznali i neprestano učimo.