Razvoj top veština lidera budućnosti

U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo velikih „ubrzanja“ promena u poslu i životu uopšte. Kovid pandemija nam je nametnula VUCA model kao globalni temelj poslovanja. U ovom periodu, nekoliko globalnih faktora uticalo je na promenu potrebnih radnih veština: pojava naprednih tehnologija AI i ChatGPT, ekonomska neizvesnost u korealaciji sa aktuelnom globalnom političkom nestabilnošću, globalizacija i outsourcing, globalne krize javnog zdravlja, klimatske promene i ekološki izazovi.

Svetski ekonomski forum (World Economic Forum) već godinama unazad periodično izvodi opsežne studije na temu top veština potrebnih za budućnost poslovanja. Njihov izveštaj o budućnosti poslova 2023 (objavljen maja 2023) istražuje kako će se poslovi i veštine razvijati u narednih pet godina. Ovo četvrto izdanje serije nastavlja analizu očekivanja poslodavaca da pruži nove uvide o tome kako će društveno-ekonomski i tehnološki trendovi oblikovati radno mesto budućnosti. Anketa o budućnosti radnih mesta okuplja perspektivu 803 kompanije – koje zajedno zapošljavaju više od 11 miliona radnika – u 27 industrijskih klastera i 45 ekonomija iz svih regiona sveta. Anketa pokriva pitanja makrotrendova i tehnoloških trendova, njihovog uticaja na poslove, njihovog uticaja na veštine i strategije transformacije radne snage koje preduzeća planiraju da koriste u vremenskom okviru 2023-2027.

Link na kompletan izveštaj WEF o budućnosti poslova 2023:

https://www.weforum.org/reports/the-future-of-jobs-report-2023/digest/

A ovo je top veština potrebnih u 2023 da bi se kompanije oblikovale saglasno pravcima budućnosti:

Poslodavci procenjuju da će 44% veština radnika biti „poremećeno“ u narednih pet godina, jer se tehnologija kreće brže nego što kompanije mogu da osmisle i povećaju svoje programe obuke. Izveštaj pokazuje da kognitivne veštine najbrže dobijaju na značaju, što odražava sve veći značaj složenog rešavanja problema na radnom mestu. Anketirana preduzeća navode da kreativno razmišljanje dobija na značaju nešto brže od analitičkog razmišljanja. Tehnološka pismenost je treća najbrže rastuća osnovna veština. Veštine samoefikasnosti su iznad rada sa drugima, u stopi povećanja značaja veština koje su prijavila preduzeća. Socio-emocionalni stavovi za koje preduzeća smatraju da najbrže postaju sve važniji su radoznalost i doživotno učenje; elastičnost, fleksibilnost i agilnost; i motivacija i samosvest. Sistemsko razmišljanje, veštačka inteligencija i BIG DATA, upravljanje talentima i orijentacija na usluge i korisnička usluga upotpunjuju 10 najboljih veština koje rastu.

Za 60% zaposlenih će biti potrebna neka od obuka za top veštine pre 2027. godine, ali se smatra da samo polovina radnika danas ima pristup adekvatnim mogućnostima za obuku. Najveći prioritet za obuku veština od 2023-2027 je analitičko razmišljanje, koje će u proseku činiti 10% inicijativa za obuku. Drugi prioritet za razvoj radne snage je promocija kreativnog razmišljanja, što će biti predmet 8% inicijativa za usavršavanje. Obuka radnika za korišćenje veštačke inteligencije i velikih podataka je na trećem mestu među prioritetima za obuku veština kompanije u narednih pet godina, a prioritet će mu dati 42% anketiranih kompanija. Poslodavci takođe planiraju da se fokusiraju na razvoj veština radnika u liderstvu i društvenom uticaju (40% kompanija); elastičnost, fleksibilnost i agilnost (32%); i radoznalost i doživotno učenje (30%). Dve trećine kompanija očekuje da će videti povraćaj ulaganja u obuku za veštine u roku od godinu dana od ulaganja, bilo u vidu poboljšane mobilnosti između uloga, povećanog zadovoljstva radnika ili povećane produktivnosti radnika.

U svetu se pokreću globalni programi vezani za rekalibraciju veština na svim nivoima, kako kod postojećih zaposlenih u kompanijama, tako i u samim obrazovnim sistemima.

Svetski ekonomski forum je ovu temu počeo da obrađuje formiranjem platforme Reskilling Revolution, a kojoj je pristupilo više od 350 miliona ljudi širom sveta otkako je pokrenuta u januaru 2020. Ambiciozni program priprema globalnu radnu snagu sa veštinama potrebnim za budućnost njihove karijere, kao što su napredne tehnologije poput veštačke inteligencije (AI), koje omogućavaju veću automatizaciju. Da bi kompanije ostale agilne u ovom okruženju koje se razvija, moraju se fokusirati na kontinuirano ažuriranje veština svojih talenata. Aktuelne studije u sklopu inicijative Reskilling Revolution pokazuju da je među kompanijama sa najboljim učinkom 73% zaposlenih ažuriralo svoje veštine svakih šest meseci, a 44% ih stalno ažurira. Današnje uspešne kompanije su one koje su posvećenje razvoju organizacije kroz učenje i rekalibraciju potrebnih veština. U isto vreme učenje podržava privlačenje i zadržavanje talenata, kao i osećaj produktivnosti, uspešnosti, uz veću spremnost prihvatanja dodatnih odgovornosti. U mnogim kompanijama, funkcija Chief Learning Officer dobija na velikoj važnosti jer je pokretač i stožer dugoročnog razvoja zaposlenih kao najdragocenijeg resursa kompanije.

Kakva je situacija u srpskim kompanijama po pitanju broja zaposlenih u menadžmentu sa top 10 veština budućnosti – na papiru i u praksi? Kako procenjujete budućnost razvoja potreba veština u predmetnom biznisu u kome delujete? Da li je prvih 5 stavki sa liste procenjenih top 10 veština budućnosti, ujedno i 5 najdeficitarnijih veština na našem tržištu? Na koji način mi kao biznis zajednica možemo pokrenuti rekalibraciju potrebnih veština kao deo onoga što se obrađuje u akademskom obrazovnom sistemu u Srbiji, a kako možemo da pomognemo rekalibraciji veština kako velikih, tako i srednjih preduzeća?

Autor teksta: Predrag Petrović, senior executive DP LUX grupa/Keprom-Aksa/Plaza