Presek tržišta rada: Šta kandidati očekuju

Jelena Bajčetić, direktorka prodaje i Darko Burčul, marketing menadžer su predstavili podatke  poslovanja Infostuda - koji je pravi barometar srpskog tržišta rada, kao  i istraživanja koja su sproveli u prethodnih nekoliko meseci sa Boston Consulting Groupom, Universumom i Network asocijacijom.

Deficit radne snage je, saznali smo, nešto što je relativno novo za tržište Srbije, ali očekivano – imajući u vidu trendove koji su doveli do njega. Demografsko opadanje broja radne snage i aktivno iseljavanje radno sposobnog stanovništva, ukršteno sa značajnim rastom otvorenih radnih pozicija u prethodnim godinama, osnovni su uzroci ovog stanja. Na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda u poslednjih deset godina Srbija godišnje ostaje bez  30 do 50 hiljada radno sposobnih ljudi. Sa druge strane, broj otvorenih radnih mesta u 2022. je čak 70% veći nego 2020. Nažalost, trendovi koji su prikazani nemaju tendenciju promene, pa svaki menadžer i poslodavac mora da se navikava na ovu novu realnost. Ohrabrenje je to što su neka, nama ne toliko daleka tržišta zapadne Evrope, već decenijama u sličnom stanju i kao privreda, država i društvo možemo koristiti njih kao primer za naše delovanje.

Balans posla i privatnog života  utiče na nove modele rada

Očekivanja zaposlenih i kandidata su evoluirala i sada oni imaju veća očekivanja od svojih radnih mesta. Zaposleni žele još bolji, ljudskiji odnos sa poslodavcima, zahtevaju razumevanje za  svoje potrebe i dvosmernu komunikaciju. Poseban fokus je na zahtevu za balansom između poslovnog i privatnog života, a ne samo na sigurnosti zaposlenja i finansijskoj nadoknadi. Trendovi se vrlo konzistentno preslikavaju sa globalnog nivoa na nivo Srbije – i u tom smislu nema velike razlike između radne snage u razvijenijim zemljama i kod nas.

Zato i raste potreba, ali i prisustvo novih modela rada, koji  podrazumevaju hibridni i remote način rada – odnosno rad izvan kancelarije ili delimično u kancelariji, a delom izvan nje. Većina zaposlenih na globalu želi neki od ovih vidova rada, kao i gotovo polovina domaće radne snage. Presek stanja oglasa na Infostudu pokazuje  da novi načini rada postoje u trenutnoj ponudi, ali da su još uvek daleko ispod preferiranog obima – 7% oglasa trenutno nudi nove mogućnosti - a čak 49% ispitanika je istaklo da žele ove opcije na svom radnom mestu.

Kada su u pitanju razlozi za prihvatanje ili neprihvatanje posla – zbog neizvesnosti koja se oseća na tržištu rada – isplivali su u prvi plan motivi finansijske sigurnosti – ali su balans poslovnog i privatnog života i uvažavanje rada pojedinca  odmah iza finansija. Postoje značajne generacijske i razlike u odnosu na obrazovanje i iskustvo na koje se mora obratiti pažnja.

Ključno je imati kontrolu nad promenama koje donosi AI

Na kraju je obrađena i tema veštačke inteligencije, trenutnog uticaja na tržište radne snage, kao i predviđanja za naredni period. U ovom momentu AI ima direktan  uticaj na IT tržište, kao i neka kreativna zanimanja, ali se očekuje upliv AI aplikacija u mnoge druge oblasti rada. Skrenuta je pažnja da je potrebno da svi u svojim kompanijama i kao profesionalnci preuzmemo kontrolu nad ovom velikom promenom i uspešno upravljamo veštačkom inteligencijom - prihvatanjem svih mogućnosti koje se otvaraju.