Predstavljeni rezultati Indeksa globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju za 2019

Napredak je ostvaren u stubovima: Institucije, Infrastruktura, Veštine, Tržište rada, Finansijski sistem, Veličina tržišta, Dinamika poslovanja i Sposobnost za inoviranjem.

U oblasti Makroekonomske stabilnosti zadržana je ista pozicija, dok je smanjenje vrednosti zabeleženo u oblastima Usvajanje IKTa, Zdravstvo i Tržište proizvoda.

„Rezultati su pokazali da je Srbija učinila korake u cilju daljeg jačanja makroekonomske i finansijske stabilnosti, a stabilnost i prediktivnost poslovnog okruženja privrednici uvek pozdravljaju. Poseban napredak Srbija je ostvarila u okviru stuba dinamika poslovanja što nas ohrabruje, jer u cilju ostvarivanja dugoročnog uspeha na tržištu, kompanije moraju rade na konstantnom unapređenju svojih procesa, transformaciji poslovanja, da ulažu u zaposlene, u inovacije. Izveštaj je pokazao da postoji prostor za napredovanje Srbije, posebno u okviru poverenja u institucije, a to se postiže i doslednim sprovođenjem započetih reformi. Naša očekivanja su da će grupa zakona, posebno iz domena E-uprave, imati pozitivan uticaj na konkuretnost Srbije i njenu poziciju na listi globalne konkurentnosti u narednom periodu“, rekla je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

“S obzirom na to da su prioritet Vlade digitalizacija i obrazovanje, drago nam je da vidimo da se skor Republike Srbije u segmentima koji prate ove dve oblasti povećao i takođe je važno da je globalni rang Srbije u tim oblastima oko 50. mesta, daleko veći nego što je naš ukupni rang među zemljama. Time se i potvrđuje ono što Vlada govori već neko vreme – da su inovacije, obrazovanje i digitalizacija ono što nas može učini konkurentnim, ono što čini naš rast još bržim i na čemu treba da baziramo svoju budućnost. Vidimo da je e-participacija na 47. mestu, da su veštine na 55, da smo u istraživanju i razvoju takođe na 55. mestu. Tu smo dobro pozicionirani, ali želimo da budemo još bolji. Čitavim nizom poresko-pravnih reformi koje se sprovode u poslednje dve godine mi podstičemo našu digitalnu ekonomiju da još brže napreduje. Imamo možda najpovoljniji poreski tretman ekonomije znanja u celoj Evropi trenutno i nadamo se da će se sve to videti i u narednim izveštajima u kojima bi naš rang još više porastao.” – izjavio je Nenad Paunović, savetnik predsednice Vlade Republike Srbije za IT i preduzetništvo.

Srbija se od prošle godine nalazi u klubu uspešnijih zemalja, u prvoj polovini zemalja na listi, gde su kriterijumi dodatno pojačani, a samim tim je i sveukupni napredak po svim parametrima koji utiču na ukupan rezultat, teže ostvariv.

„Poboljšanje vrednosti koje je zabeleženo kod stuba obrazovanje i veštine predstavlja nastavak pozitivnog trenda od prošle godine gde privrednici dobro ocenjuju ovu oblast. Smatraju da je povećana jednostavnost pronalaženja obučenih radnika, a bolje je ocenjen i kvalitet stručnih škola i obuka. Verujemo da je ovo posledica percepcija privrednika o opredeljenju obrazovne politike da podržava praktične oblike nastave, ne samo više u srednjoj školi već i na fakultetu. Bolji rezultat zabeležen je i kod stuba tržište rada. Znatno bolje vrednosti odgovora od strane preduzetnika su zabeležene kod pitanja koje prate način zapošljavanja i otpuštanja radnika, aktivne politike zapošljavanja i oslanjanja na profesionalni menadžment u poslovanju preduzeća”, kaže Jelena Žarković, direktorka FRENa.

Iz ankete privrednika bolja ocena dobijena je na pitanja o kvalitetu i složenosti administrativnih postupaka za vođenje posla, nivou preduzetničke kulture, putnoj povezanosti, ali i načinima zapošljavanja i otpuštanja radnika i u oslanjanju na profesionalni menadžment u poslovanju preduzeća.

„Finansiranje malih i srednjih preduzeca je i dalje sfera u kojoj je potrebno znatno poboljšanje. Ovo je stub u kome smo u rangu pali za tri mesta ali u indeksu se uglavnom poboljšali, međutim, svi indeksi su i dalje ispod 50. Rezultati su slični onima koje smo dobili u Anketi 1000 preduzeća, prema kojoj 82 odsto srpske privrede i dalje svoje poslovanje finansira isključivo sopstvenim sredstvima. Izveštaj pokazuje da se smanjuje obim kreditiranja privrede, iako su banke likvidne, uslovi kredita su povoljni, na tržištu ima sredstava za finansiranje. Izveštaj ukazuje i na nerazvijenost equity finansiranja i ukazuje, i ove godine, na činjenicu da smo po mogućnosti izbora adekvatnog finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća pri dnu liste. Bez odgovarajućih sredstava finansiranja koji u međunarodnim okvirima uključuju čitavu lepezu proizvoda, od alternativnih finansijskih fondova, mikrofinansiranja i kreditnih unija, do crowdfundinga, srpska privreda će stagnirati ili, u najboljem slučaju, veoma sporo rasti. Vlada Republike Srbije ovih dana usvaja Zakon o alternativnim finansijskim fondovima što je veoma važno za jačanje lokalnih preduzetničkih fondova i povećanje mogućnosti equity finansiranja. Izuzetno je bitno da to bude samo prvi korak ka omogućavanju malim i srednjim preduzećima da dođu do odgovarajućih sredstava za investiranje, bez obzira na iznos koji im je potreban za investiranje i na njihovu veličinu i fazu razvoja“, kaže Dragana Stanojević, zamenik direktora USAID projekta Saradnja za ekonomski razvoj.

Indeks globalne konkurentnosti, smatra se jednim od najvažnijih indikatora prilikom rangiranja zemalja kod kreditora i potencijalnih investitora koji bi mogli da se odluče na poslovanje u jednoj zemlji, a vrednost Indeksa dobija se kombinovanjem podataka iz međunarodnih baza i rezultata iz ankete koja se sprovodi među privrednicima.

Nova metodologija procene konkurentske pozicije privreda

U novom globalnom izveštaju o kretanju konkurentnosti u 2019. godini je, kao i u prošlogodišnjem, izvršena značajna revizija dosadašnje metodologije koja se koristila za procenu konkurentske pozicije privreda. Konkurentnost se i dalje prati na osnovu 12 stubova, ali su njihova pozicija, struktura i način kalkulacije promenjeni, kao i nazivi.

Naziv stubova IGK 2018: institucije, infrastruktura, usvajanje informaciono-komunikacionih tehnologija, makroekonomska stabilnost, zdravstvo, veštine, tržište proizvoda, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta, dinamika poslovanja i sposobnost za inoviranjem.

Kompletan izveštaj za Srbiju možete pronaći na web sajtu www.fren.org.rs  

Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) od 2011. godine lokalni je partner Svetskog ekonomskog foruma (SEF) na projektu „Global Competitiveness Report“.

Događaj je podržan od USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj. USAID Projekat saradnje za ekonomski razvoj bavi se poboljšanjem uslova poslovanja za mala i srednja preduzeća u Srbiji, kroz pojednostavljenje regulatornih procedura i smanjenje administrativnog troška, kao i na proširenju izvora finansiranja i finansijskih proizvoda dostupnih malim i srednjim preduzećima. U okviru svojih aktivnosti, Projekat pruža podršku rastu i razvoju elektronske trgovine i drugih aspekata digitalne ekonomije u Srbiji, imajući u vidu njenu važnost za privatni sektor, naročito za mala i srednja preduzeća.

O FREN-u

Fondacija za razvoj ekonomske nauke osnovana je 2005. godine sa ciljem promovisanja akademskih istraživanja u Srbiji i izgradnje novog korpusa znanja za donosioce ekonomskih odluka.  Osnivač Fondacije je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, jedan od vodećih ekonomskih fakulteta u Jugoistočnoj Evropi. FREN-ov tim se sastoji od mreže od preko 30 istraživača i eksperata koji redovno i sistematski prate ekonomske trendove u Srbiji, sprovode detaljna istraživanja i podržavaju i omogućavaju razmenu informacija i raspoloživost ekonomskih podataka. Zahvaljujući kvalitetu i relevantnosti njegovih istraživanja, FREN se pozicionirao kao jedan od vodećih ekonomskih istraživačkih centara („think tank“) u Srbiji. Direktor FREN-a je Jelena Žarković.