Predstavljamo vam EXPAT članove - Tomaš Jauković, Švedska

• Zašto ste otišli u inostranstvo, koliko dugo ste tamo?
  

Otišao sam iz Srbije nakon srednje škole i dobio fudbalsku stipendiju na jednom od univerziteta u Velikoj Britaniji. Hteo sam da nastavim da igram fudbal dok sam sticao više obrazovanje. 2024. godina označava moju 21. godinu života van Srbije.

• Koje su prednosti, a koji izazovi života i rada u drugoj zemlji?

Upoznavanje različitih kultura i radnih okruženja, širenje perspektiva izvan jedne kulture, učenje novih jezika i prilagođavanje svemu tome su neke od prednosti. Istovremeno, to su i izazovi. Pravljenje grešaka, ne znati gde kupiti mleko prvog dana, ili suočavanje sa jezičkim barijerama može učiniti svakodnevni život težim nego što bi bio u sopstvenoj zemlji.

• Kada ste bili najponosniji u Vašoj karijeri?

Nema jednog posebnog trenutka, ali ponosan sam na činjenicu da sam uspešno živeo i radio u pet zemalja van Srbije. Smatram da sam bio dobar ambasador Srbije, naše kulture i nasleđa. U zemljama u kojima sam radio, mnogi ljudi nisu znali mnogo o Srbiji, pa sam uvek sa strašću govorio o svojoj zemlji i predstavljao je.

• Ko je imao/ima najviše uticaja na Vašu karijeru i zašto?

Moja majka je svakako bila veliki uzor za naporan rad i uspeh u teškom poslovnom okruženju u mom ranom uzrastu. Najuticajniji ljudi na moju karijeru bili su oni koji su me navodili na samorefleksiju, uvek bili iskreni u svojim povratnim informacijama i gurali me da se dalje razvijam.

• Koja Vam je omiljena knjiga/serija ili podkast i zbog čega?

Moja omiljena knjiga je "Shoe Dog", inspirativna priča o teškom putovanju osnivača Nike-a od ranih dana. Uživam u podcastu "Diary of the CEO" koji ima goste iz mnogih sfera života i dotiče se raznovrsnih tema.

• Šta biste Vi poručili, savetovali mladima koji tek počinju da grade karijeru?

Budi u neudobnosti - najveće učenje i razvoj dolaze kada si u neudobnosti i rastežeš svoje granice. Imaš svoj sopstveni put - ne upoređuj se sa drugima, ti si na svom sopstvenom putu.

• Da li ste se susreli sa kulturološkim razlikama i kako ste ih prevazišli?

Imao sam sreće da radim u 5 različitih zemalja, u Evropi i Aziji, dok sam posećivao mnoge druge zemlje na poslovnim putovanjima. Nikada nisam želeo da izgubim sebe - nisam tako miran kao Šveđani, niti indirektan kao Japanci. Volim da pokazujem svoje emocije i ko sam, ali sam morao da prilagodim svoj stil u različitim kulturama. Postavljanje pitanja, pokazivanje interesovanja za kulturu u kojoj se nalaziš, pravljenje grešaka i učenje iz njih su neki od opštih pristupa koje sam primenjivao tokom proteklih godina.

• Kako održavate kontakt sa porodicom, prijateljima, poslovnom zajednicom kod kuće?

Moja porodica i prijatelji su bili vrlo srećni što su me posećivali u različitim zemljama u kojima sam živeo, a ja dolazim u Beograd kad god je to moguće. Održavanje prijateljstava na daljinu nije lako, ali moji najbliži prijatelji danas su oni koje sam upoznao u prvom razredu škole. SAM je odličan u povezivanju sa poslovnom zajednicom u Srbiji, kao i u pružanju pomoći putem mentorskog programa koji SAM ima.

• Da li imate neku omiljenu anegdotu ili priču iz Vašeg života u inostranstvu koju biste želeli da podelite?

Japan je svakako bio najekstremnije kulturno iskustvo za mene, gde sam živeo 7 godina. Većina dana na poslu i van posla bila je identična kao u filmu "Lost in Translation". Mnoge komične situacije, koje su tada zapravo bile prilično frustrirajuće. Možda ću jednog dana napisati nekoliko priča o nekim od tih iskustava.