Predstavljamo vam EXPAT člana - Nikola Maravić, Danska

Sa Nikolom smo pričali o njegovoj karijeri, životu u inostranstvu i planovima za budućnost. 

Upoznajte Nikolu iz teksta u nastavku.

Kratka biografija, kako biste se predstavili članovima SAMa?

Rodom sam iz Rume, a univerzitetska znanja sam stekao na diplomskim i magistarskim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Pripadam generaciji koja je studije završavala u periodu kada se Srbija naglo otvarala ka svetu, nedugo nakon petooktobarskih promena. Karijeru sam započeo pre nepunih dvadeset godina i za to vreme se oprobao u tri kompanije koje posluju u segmentu robe široke potrošnje, stekavši iskustva u maloprodaji, trgovinskom marketingu, upravljanju brendovima i razvoju novih proizvoda za potrebe različitih kategorija proizvoda. Celokupno radno iskustvo do sada sam sticao u velikim korporacijama sa globalnim domašajem, radeći na pozicijama odgvornim za pojedinačna tržišta, regione Evrope, Bliskog Istoka, Azije i Amerike. Zahvaljujući radu u globalnim kompanijama, imao sam prilike da živim i radim u nekoliko zanimljivih gradova Evrope – Beogradu, Bukureštu, Londonu i Kopenhagenu, u kojem i sada živim sa suprugom Marijom i naša dva dečaka. Na privatnom planu, veliki sam zaljubljenik u istoriju, geopolitiku, civilnu avijaciju i putovanja kroz koja upoznajem kulturne različitosti koje našu planetu čine bogatijom i zanimljivijom.

Zašto ste otišli u inostranstvo, koliko dugo ste tamo?

Karijeru sam započeo 2002. godine u srpskom predstavništvu francuskog trgovinskog lanca „Cora“ (Lui Delez Grupa). Put me je dalje odveo u kompaniju Britiš Ameriken Tobako, gde sam proveo osam godina na marketinškim pozicijama u Beogradu, Londonu i Bukureštu. Radno i životno iskustvo u inostranstvu činilo je ideju o internacionalnoj karijeri vrlo privlačnom. Kompaniji Carlsberg sam se pridružio 2012. godine na poziciji menadžera za inovacije za tržišta jugoistočne Evrope. Tako sam se nakon uspešno realizovanih projekata u Srbiji i regionu pridružio globalnom timu za inovacije u sedištu kompanije u Kopenhagenu. To je uključivalo i preseljenje sa porodicom u novu zemlju i prilagođavanje novoj kulturi. Usledili su brojni internacionalni projekti u kojima sam direktno rukovodio projektima razvoja novih proizvoda za tržišta Azije, Amerike, zapadne i istočne Evrope. Sredinom 2015. godine pridružio sam se timu u poslovnoj jedinici za izvozna i licencna tržišta, na poziciji internacionalnog direktora marketinga za portfolio bezalkoholnih napitaka, sa fokusom na tržišta Bliskog istoka i severne Afrike. Tim koji sam vodio radio je na širenju kategorije bezalkoholnih piva, prvenstveno na najvećem i po mnogo čemu specifičnom okruženju tržišta Saudijske Arabije. Na sadašnju poziciju prešao sam 2019. godine, neposredno pred početak pandemije. 

Što se samog posla tiče, odgovoran sam za globalni poslovni učinak brenda i finansijske indikatore, kreiranje globalne brend strategije i dugoročnih razvojnih planova, standarda i smernica egzekucije brenda na lokalnom nivou. Uspešna implementacija ovih elemenata podrazumeva blisku komunikaciju sa brend i prodajnim timovima širom sveta, ko-kreiranje planova za proizvodnju u integrisanom lancu snabdevanja i predan rad na optimizaciji upotrebe kompanijskih resursa. Najzad, vođenje jednog brenda uključuje rad na razvoju talenata, koučing mladih kolega i pomoć u izradi razvojnih planova. Rezultata nema bez uspešnog i zadovoljnog tima, tako da svoju ulogu lidera sve ozbiljnije shvatam u kontekstu tima koji vodim.

Koje su prednosti, a koje mane života i rada u drugoj zemlji?

Nije lako kada čovek napusti svoju zemlju kao već formirano biće. Ja sam voleo svoj život u Beogradu, ali me je inostranstvo uvek zvalo. Odlaskom u Dansku shvatio sam koliki je napor potreban da se čovek prilagodi novoj i posve drugačijoj kulturi, koliko je energije potrebno da se stvore i održe novi odnosi sa ljudima u sredini u kojoj vas ljudi ne poznaju, a često i ne razumeju najbolje vaše stavove i izazove. Najzad, potrebno je dosta napora da pronađete svoje mesto u novom društvu i pomognete svojoj deci da izgrade identitet u kontekstu multikulturalne sredine. Prevazilaženje zahteva strpljenje, otvoren um, fleksibilnost i pružanje ljubavi kako najbližima, tako i samom sebi. Iako život u inostanstvu zahteva veliki mentalni napor, budući da se od vas očekuje da se iznova „rodite i odrastete“, meni je to i dalje privlačno i radujem se novim mogućnostima koje dolaze. Ta iskustva me čine duhovno bogatijom i tolerantnijom osobom.

Kada ste bili najponosniji u Vašoj karijeri?

Vidljivi rezultati dosta pomažu u savladavanju prepreka na karijernom putu. Za mene su najveći uspesi bili vezani za napredovanje ljudi u mom timu, u situacijama kada sam bio svedok njihovog rasta i razvoja i dobre energije, koja je vodila pozitivnim promenama u karijeri članova tima. Uz to, skorije iskustvo u izgradnji uspešnih globalnih premijum lifestyle brendova, prepoznatih od stručne javnosti širom sveta, ostavilo je pozitivan trag na moje samopouzdanje i još predaniji odnos prema budućem radu.

Ko je imao/ima najviše uticaja na Vašu karijeru i zašto?

U mom slučaju je reč o nekolicini mentora koji su pratili moj rad i razvoj u različitim fazama karijere, a u to vreme zauzimali odgovorne pozicije u velikim, globalnim sistemima. Njihova širina, otvorenost i strpljenje da me čuju i saslušaju, ali i da me usmere u razmišljanjima vezanim za profesionalni rast, imali su presudan uticaj na moje viđenje karijere i dalje korake. Posebnu zahvalnost dugujem Andreu Žaku, Portugalcu velike vizije koji me je doveo u sadašnju kompaniju, Stivenu Stringeru, Britancu sa ogromnim srcem i neprocenjivim marketinškim znanjem koje nesebično deli sa svojim saradnicima i, najzad, Džesiki Spens, globalnom biznis lideru čija me poslovna filozofija i načitanost neprekidno inspirišu.

Čiji i koji savet i dalje pamtite i rado mu se vraćate?

Savet koji sam svojevremeno dobio od poslovnog mentora u Londonu. Vrlo jednostavna metafora -  iznad svakog oblaka, koliko god da je taman i kišonosan, sija Sunce. Uvek se setim toga kada letim avionom. Vrlo praktičan savet koji bistri um i unosi pozitivan duh u zamagljenim i nedokučivim životnim i poslovnim situacijama.

Kako vidite sebe u budućnosti? Da li razmišljate o povratku u Srbiju?

Ne idem više daleko u budućnost, rekao bih da sa zrelošću dolazi i želja da budem što prisutniji u sadašnjem trenutku i da uživam u ljudima i stvarima koje me okružuju. Često razmisljam o sledećim koracima u karijeri, voleo bih da nastavim da živim i radim u različitim kulturama i da obogaćujem svoj duh novim i upečatljivim iskustvima. Voleo bih da kreiram više prostora za svoja interesovanja, nove studije u oblasti politikologije i međunarodnih odnosa, da više radim na edukovanju mladih i da svoje znanje stavim u funkciju novih talenata. Bilo bi mi posebno drago da tako doprinesem uspehu i prosperitetu društva.

Koja su vam najomiljenija mesta u gradu/zemlji gde radite i zašto biste ih preporučili?

Kopenhagen je poput Andersenove bajke, minijaturan i neodoljiv, posebno u pozno proleće i leto. Ima dosta da se nauči od sugrađana koji vole svoj grad, predano voze bicikle i ljubomorno čuvaju životno okruženje. Za posetioce bih izdvojio sada već svetski poznatu gastronomsku scenu koja se oslanja na autentične nordijske sastojke. Ljubitelji dizajna i arhitekture mogu da uživaju u brojim muzejima i zdanjima koja ukazuju na bogato dansko nasleđe, a ljubitelji vodenih i ostalih sportova imaće težak izbor, budući da visok nivo fizičke kulture mojih sugrađana proizilazi i iz ogromnog izbora sportskih sadržaja, u bilo kom delu grada da se nalazite. Lepo je sesti na bicikl i voziti se po gradu, sasvim je bezbedno. Ako imate vremena, skoknite do Malmea u Švedskoj, ostrva Bornholm, nedavno renovirane Andersenove kuće-muzeja u Odenseu i velikih peščanih dina i prelepih plaža na zapadnoj obali poluostrva Juland.

Koja Vam je omiljena knjiga/serija ili podkast i zbog čega?

Volim knjige koje se bave istorijom i geopolitikom, sa aspekta učenja i boljeg razumevanja društveno-političkih fenomena u savremenom svetu. Tu bih izdvojio knjigu na koju sam sasvim slučajno naišao, a iz koje sam puno naučio o jednoj od najvećih evropskih nacija. Knjiga ”Germany: Memories of a Nation”, autora Nila Mekgregora, ide dalje od dobro poznatih istorijskih činjenica, pokušavajući da ovu veliku naciju razume iz krajnje različitijih uglova (ekonomija, umetnost, arhitektura i dr.). Zaista osvežavajući pristup, od koristi za nas na Balkanu, imajući u vidu koliko smo u privrednom i političkom smislu upućeni na Nemačku.

Što se serijala tiče, volim dokumentarce na francusko-nemačkom kanalu ”ARTE”, kao i na nemačkoj televiziji ”DW”. Bave se najrazličitijim društvenim fenomenima, uz kvalitetno istraživačko novinarstvo. Podkaste slušam nešto ređe, tu bih izdvojio jedan na srpskom jeziku - ”BANTUSTAN”, u izdanju Kluba putnika. Tema razgovora su dodiri i sudari između kultura, granice, putovanja, migracije, identiteti, sve ono što nas spaja i razdvaja.

Šta biste vi poručili, savetovali mladima koji tek počinju da grade karijeru?

Prevashodno bih preporučio da budu radoznali, da se oprobaju u različitim rolama, na različitim podnebljima i da tako bolje upoznaju sebe i svoja profesionalna interesovanja. Život je dovoljno dug, ima vremena za rutinu i usidrenost, treba istražiti svet oko sebe, dopreti do novih ljudi i svet sagledati iz različitih uglova. Neka se ne plaše neuspeha, neznanja, sve je to ljudski i da se savladati. Okružite se ljudima koji vas podstiču da se lično i profesionalno razvijate. To će, po nekom nepisanom pravilu, privući pozitivna dešavanja i uspeh. I najzad, čuveno pravilo broj šest Bena Zandera – ne shvatajte sebe previše ozbiljno.