Poslovni saveti u izazovnim vremenima - SOLIDARNOST NA DELU - Aleksandra Stojanović, članica UO SAM-a i direktorka korporativnih poslova, MK Grupa

SOLIDARNOST NA DELU

Autorski tekst  -  Aleksandra Stojanović, članica UO SAM-a i direktorka korporativnih poslova, MK Grupa 

 

Odana svi mediji i društvene mreže preplavljeni su jednom temom: korona virusom – trenutnim širenjem ove zarazne bolesti i efektima koje ona ima na ekonomiju ne samo Srbije, regiona, već i celog sveta. Dodatno, uočavamo da se nijedna zemlja nije pripremljena za ovaj scenario, već su svi osuđeni na ad hoc rešenja. Kako je Srbija imala tu sreću da se tek početkom marta suoči sa prvim obolelim od korona virusa, imali smo prilike da se upoznamo sa reakcijama drugih zemalja. Svima je do sada poznat takozvani italijanski scenario koji želimo da izbegnemo ili slika koja je kružila svetom o tome kako su Kinezi uspeli da za deset dana podignu bolnicu i osposobe je za rad. Pouka je u oba slučaja ista: ona jasno pokazuje uticaj solidarnosti na prevazilaženje krize i efekata, koji manjak iste može da ima na jedno društvo.

U jednoj nedelji 3,3 miliona Amerikanaca je ostalo bez posla, što predstavlja presedan u američkoj istoriji. Govorimo o jednoj od najvećih globalnih sila. Sa druge strane, Švedska, najveća nordijska ekonomija i jedna od najbogatijih zemalja na svetu, procenjuje da će upasti u najveću recesiju, čak veću od one koju je pretrpela tokom ekonomske krize 2008. godine. I dok švedski analitičari procenjuju da bi pad BDP-a  mogao da se kreće od 4% u „pozitivnom“ scenariju, do 8% ukoliko dođe do bankrota velikog broja kompanija, ostaje pitanje gde su tu „male ekonomije“ i njene kompanije? 

Jasno je da magičnog rešenja nema, ali ono što nam može pomoći je uporedna analiza načina na koji se ekonomski jake države nose sa ovim problemom. Primenom dobrih i pozitivnih primera iz prakse, kao i snažnim osećajem solidarnosti, i to ne samo na nivou kontemplacije, već primenom na delu, možemo uspešnije voditi borbu protiv ove „nevidljive nemani“.

Svetlih primera ima , samo je potrebno da iz tog ugla gledamo na „stvar“. Veliki broj srednjih kompanija u kratkom roku preorijentisalo je svoje poslovanje kako bi u ovim teškim trenucima za našu državu pomogla zdravstvenom sistemu. Tako mi je, nedavno, jedan post na Linkedin-u izmamio osmeh. Naime, jedan domaća kompanija, koja se primarno bavi proizvodnjom memorijske i standardne pene, upotrebila je svoje mašine za proizvodnju higijenskih maski. Takođe, pojedini entuzijasti su našli  novu primenu 3d štampača i sada svakodnevno štampaju zaštitne vizire za zdravstvene radnike.

Govoreći iz prizme MK Group, jedne od najvećih regionalnih grupacija, s ponosom mogu reći da odolevamo vanrednim izazovima. Biznis MK Grupe podeljen je u 3 glavna segmenta: agrar, bankarstvo i turizam. I dok mnogima to deluje nekoherentno i izazovno za upravljanje, baš u ovakvim situacijama vidimo da naš tim, vođen liderima na čelu svake od divizija, ima dovoljan nivo samostalnosti i agilnosti kako bi se prilagodio novonastalim okolnostima. Sam holding u tom slučaju postaje čvrst oslonac i u stanju je da dovoljno dobro podržava svaku od divizija. Naravno, ova nepredviđena okolnost pogodila je svaku od naših grana.  Neke malo manje, poput agrara, neke malo više, poput turizma.

Pomenula sam agrar, koji je trenutno možda strateški najvažnija grana u Srbiji. Naše poljoprivredne kompanije nesmetano funkcionišu i nastavljaju svoje planirane aktivnosti. U toku je setveni period i to šećerne repe i graška. Fabrika Flora, koja se bavi proizvodnjom i pakovanjem smrznutih proizvoda, trenutno funkcioniše u 3 smene, kako bi se ispoštovale sve preporuke Vlade Republike Srbije. Svakodnevno uspevamo da isporučimo tražene količine proizvoda i da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta. Carnex je možda najviše na udaru kada su u pitanju zahtevi istog. Rad je, takođe, organizovan u tri smene, a nedeljno se proizvede oko 2 miliona komada sterilisane konzerve kako bi krajnji potrošači bili sigurni da će biti dovoljno proizvoda na rafovima u supermarketu. Izvršili smo prioritetizaciju svih naših artikala, kako bi se potpuno fokusirala na proizvodnju top seller-a u dovoljnim količinama. Naravno, ovi procesi ne bi bio tako dobro organizovani da nema soldarnosti sa našim dobavljačima, poslovnim saradnicima, malim proizvođačima ali i kupacima. Jedni drugima smo sada najveća podrška.

Kada je o bankarskom segmentu reč, ovo je bila dobra prilika da elektronsko bankarstvo i digitalizacija procesa, na kojima je Aik banka  mnogo radila u prethodnom periodu, pokažu svu svoju snagu. Verujem da će bankarsko tržište, i sve industrije koje su u ovom trenutku morale da pređu na „virtuelni“ model poslovanja, biti značajno promenjene kada ova kriza prođe. Ovo je, na sreću ili nesreću, bio jedan „in vivo“ eksperiment kako elektronska tehnologija može da održi sistem i njegovo nesmetano funkcionisanje. Naravno, u tom procesu, kao i u svakom, na kraju, biće onih koji će se brže prilagoditi i iskristalisati  kao lideri, a biće i onih koji će, nažalost, ostati po strani. AIK banka je spemno dočekala virtuelno poslovanje, ali nije kasno da se i drugi privredni subjekti preorjentišu na ovaj model i tako osiguraju nastavak poslovanja.

Sa druge strane, segment koji je u celoj Srbiji a i globalno, imao najviše ekonomskih posledica, koje će se tek u narednim mesecima prikazati u pravom broju i veličini, jeste turizam i ugostiteljstvo. Bez sumnje, i naši hoteli hotel Grand na Kopaoniku i hotel Sheraton u Novom Sadu, pretrpeli su žestok udarac zbog otkazivanja velikog broja noćenja. Međutim, vredno je pomena, da oba hotela uspevaju da svoje događaje i grupne posete pomere za naredni period, kada se očekuje da se situacija u zemlji, ali i regionu stabilizuje. Hotel Grand aktivno radi na proširenju letnje ponude, kako bi se pravovremeno pripremili kvalitetniji paketi namenjeni prvenstveno domaćim gostima. Isti je slučaj i kada govorimo o našim hotelima u Sloveniji i Hrvatskoj. Svi zaposleni koji rade u ugostiteljskom segmentu hotela su na preraspodeli radnog vremena i na korišćenju starog godišnjeg odmora dok se situacija ne stiša. Krajni cilj nam je da sav naš veran i lojalan kadar zadržimo. Zato je bitno planirati za period koji dolazi posle ukidanje vanredne situacije.

Upravo je ta industrija verovatno prva otvorila vrata i pokrenula talas društveno odgovornih projekata. Predsednik MK Group, Miodrag Kostić, među prvim je privrednicima koji je ponudio smeštajne kapacitete u Novom Sadu, Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kao i pokrivanje svih troškova boravka pacijenata i lekara. Time je naša kompanija još jednom napravila iskorak i pokazala da je zaista pouzdan partner celoj našoj zajednici. Dodatno smo donirali 6 miliona dinara Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Odmah zatim, AIK Banka je uplatila 28 miliona dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku 10 respiratora. Naš proizvodno-prehrambeni sektor takođe se uključio u borbu protiv korona virusa. Za socijalno ugrožene članove našeg društve izdvojili smo proizvode naših kompanija Žito Bačka, Sunoko, Carnex... Sve ukupno je za sada izdvojeno više od 42 miliona dinara i ovde ne stajemo, već ćemo nastaviti i dalje da pomažemo kako bismo doprineli da naše društvo što brže i uz što manje posledica prevaziđe ovu krizu. Dodala bih da ovo nije  javna pohvala naše kompanije, već apel i drugima da daju svoj, makar i mali, doprinos, jer smo samo zajedno dovoljno jaki da ovo prevaziđemo.

Podsetiću da kompanija MK Group već više od 35 godina uspešno odoleva različitim olujama na ovom balkanskom tlu. Do sada je opstala i u periodu rata, brojnih ekonomskih kriza, prelaska iz socijalističkog u liberalno kapitalistički model delovanja. Ali naša najveća snaga leži upravo u tome što nijednom izazovu ne pristupamo olako. I u ovim vremenima radimo punom parom. Ostaje nam da zbijemo redove i zajedno nastavimo u ovom pravcu do kraja krize. Na kraju, snaga jedne kompanije ne ogleda se samo u postizanju odličnih rezultata u mirnom periodu, već u pametnim odlukama koje donosi tokom ovakvih dana. I zato MK Group - „One vision, smart decisions“ .