Održan Forum menadžera - Horizonti budućnosti

Forum menadžera realizovan pod nazivom Horizonti budućnosti okupio je 12 govornika iz različitih industrija, koji su dali svoja viđenja na teme koje su usmerene na budućnost, kao i one koje već utiču na naše živote i poslovanje, poput veštačke inteligencije, regenerativne poljoprivrede, e-trgovine do toga kakvi su bankarski trendovi i trendovi u digitalnom plaćanju. Veliko interesovanje su izazvale i teme koje se odnose na kreativne industrije i izlaganja specijalnih gostiju iz sveta show biznisa, umetnosti, muzike i sporta. Upravo iz tog razloga  mesto okupljanja  bio je  Muzej savremene umetnosti u želji da se pokaže povezanost biznisa i drugih segmenata života, uključujući umetnost, sport i kulturu, koji su ključni za razvoj društva.

Forum menadžera je pokazao da tema veštačke inteligencije okupira poslovanje u Srbiji i regionu i šire i skreće pažnju na odgovornost menadžera u poslovanju i suživotu sa veštačkom inteligencijom, poručila je izvršna direktorka SAMa Jelena Bulatović.

Prisutne je na početku pozdravio predsednik SAM-a Mihailo Janković koji je istakao koliko je ključan značaj integriteta, stručnosti i znanja kada govorimo o odgovornosti, posebno prema mlađim generacijama. “Generacija Z suočava se sa velikim izazovima, a jedno od njihovih prioritetnih pitanja tokom razgovora za posao je pristup psihoterapeutu na radnom mestu. Ovo ukazuje na visok nivo stresa, anksioznosti i konfuzije koje doživljavaju, što nas dodatno podseća na našu odgovornost da im pomognemo. Takođe, vrlo je važno je da i mladima, ali i sebi i našim kolegama pružimo jasnoću i osvetlimo osnovne principe od kojih ne smemo da odustajemo—znanje, integritet i odgovornost. Ta odgovornost je dvostruka: prema mlađim generacijama i prema budućnosti koju im ostavljamo, a najveća odgovornost za to je upravo na liderima i menadžerima”, poručio je Janković.

Primena veštačke inteligencije (AI) postala je ključna za efikasno poslovanje, posebno u finansijskom sektoru u Srbiji, iako mnoge kompanije suočavaju s izazovima u implementaciji zbog ograničenih budžeta, smatra Radenko Radan, CEO Saga. Prema njegovom mišljenju ovo predstavlja priliku za kompanije koje nisu tržišni lideri. Digitalna medicina i poljoprivreda su sektori koji najviše treba da integriraju AI. Poverenje korisnika u veštačku inteligenciju je ključno, a zakonske regulative, posebno u EU, biće temelj za njenu širu primenu, ocenio je Radan.

Kada je reč o bankarskom sektoru i koliko je on važan za stabilnost regiona, Vlastimir Vuković, predsednik IO, NLB Komercijalne banke je na početku objasnio da je pandemija samo to potvrdila i dovela čak i do ubrzane digitalizacije. Trenutno pokazatelji govore da polovina populacije koristi digitalne usluge, dok druga polovina još nije uključena, što pokazuje potencijal za razvoj, jer region nije potpuno digitalizovan. Ohrabrujuće je da je ove godine broj korisnika digitalnog bankarstva porastao za 17%. On je naglasio da su banke su prve uvele AI tehnologiju, koja će u narednim godini, biti neizbežna u poslovanju i svakodnevnom životu, a očekivanju su da će 40% aktivnosti u finansijskom sektoru biti automatizovano. Međutim, kako smatra, ljudska kreativnost će i dalje biti ključna, dok će nam veštačka inteligencija omogućavati više vremena za druge aktivnosti.

Jedna od učesnica bila je i Ljiljana Ahmetović, CEO Shoppster i član uprave DExpress koja je na samom početku istakla koliko je E-commerce dinamična industrija, koja će u budućnosti postati još dinamičnija, a takmičenje između bankarstva i e-commerce sektora postaje sve jače. Globalni rast e-commerce-a je oko 15%, dok u Srbiji raste brže, 16%, što je pozitivan trend. Okruženje za razvoj e-commerce-a u Srbiji je povoljno, a izvrsni primeri prakse dolaze iz zemalja poput Poljske, Češke i Slovačke, od kojih možemo mnogo da naučimo, ocenila je Ahmetović i dodala da je AI  već prisutna u svim aspektima e-commerce-a. Mnoge aktivnosti, koje su ranije bile nezamislive, sada se ne mogu raditi bez AI tehnologije, koja je povećala produktivnost u ovoj industriji od 20% do 70%. E-commerce zavisi od podataka—u Srbiji i Sloveniji postoji više od 600.000 proizvoda, a upravljanje tim podacima bez AI-a postalo bi gotovo nemoguće.

Kad je reč o finansijama i korišćenju AI u tom sektoru svoje viđenje je dala i Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka VISA za Jugoistočnu Evropu koja je rekla da je AI u upotrebi već 30 godina, pretežno za obezbeđenje sigurnosti plaćanja, sprečavanje prevara i upravljanje rizicima. Osvajajući nove oblasti, AI sada sve više doprinosi poboljšanju korisničkog iskustva. U 2022. godini, AI je pomogao da se spreči čak 27 milijardi dolara prevara, poručila je Drašković. Najveća primena AI u Visa sistemu je u obradi podataka, što omogućava sakupljanje ključnih informacija o potrošačima—njihovim potrebama, ponašanju i segmentima kojima treba da se obratimo. Svako od nas želi personalizovano iskustvo, i upravo to je prilika koju AI donosi. AI postaje alatka birokratije, i ključno je naučiti kako njome pravilno upravljati, zaključila je Ana Drašković.

Kreativne industrije postale su ključni sektor globalne ekonomije, uključujući film, muziku, gaming, modu i dizajn, smatra Ana Ilić, direktorka centra “Ložionica”. Iako se često povezuju sa specifičnim granama poput Holivuda ili Londona, kreativne industrije su sada globalni pokretač ekonomske rasta, čak i tokom kriza. U Srbiji, sektor kreativnih industrija je u porastu, sa više od 155.000 zaposlenih, 70% od kojih su mladi ljudi. Ove industrije imaju veliki izvoz, sa čak 81% izvoza u poslednjih šest godina, što znači da Srbija ima značajan uticaj na globalnom tržištu. Međutim, kako je istakla Ilić, za još veći razvoj potrebna je integracija različitih sektora — kreativaca, naučnika i biznisa. Upravo zbog toga je stvoren projekat "Kuća kreativaca" — centar koji će okupljati sve ove grupe na jednom mestu, podstičući inovacije i stvaranje novih vrednosti. Ovaj centar, smešten u staroj železničkoj zgradi "Ložionica", biće pokretač petog industrijskog talasa, integrirajući nove tehnologije i kreativnost, sa ciljem stvaranja boljeg društva.

Biznis u kreativnoj industriji, naročito u muzici, postaje sve važniji segment poslovnog sveta, a AI igra ključnu ulogu, ocenio je Nikola Jovanović, potpredsednik Virgin Music Group WB. Jedno od najvažnijih pitanja u ovom kontekstu su autorska prava, jer se često pokreću sudski postupci zbog nezakonitog korišćenja AI, naročito u muzici. Iako AI donosi brojne prednosti, još uvek ne može potpuno zameniti direktan ljudski kontakt. Takođe, kako je ističe Jovanović, održivost postaje sve važniji deo ove industrije—poznati svetski bendovi već organizuju ekološki osvećene turneje. Ali ono što smatra još uvek slabom takom jesu obrazovni sistemi koji, prema njegovom mišljenju, često ne pružaju ključne informacije o autorskim pravima, organizovanju koncerata i drugih kulturnih događaja, što jeste ozbiljan problem.

Iako se AI često naziva "hype" fenomenom, Predrag Spasojević, CEO kompanije Hooloovoo veruje da nije reč o privremenoj modi, već o tehnologiji koja je tu da ostane, slično kao što je to bio slučaj sa cloud tehnologijama pre 10-15 godina. AI je trenutno u fokusu, a to je potvrđeno i nedavnom Nobelovom nagradom koju su dobili naučnici koji su radili na razumevanju strukture proteina uz pomoć AI, posebno DeepMind-a iz Google-a. Ovi alati nisu nova tehnologija, već javno dostupni resursi koji se specijalizuju za određene oblasti. Spasojević naglašava da AI nije magični "štapić", već alat koji pomaže ljudima da brže i efikasnije rade, naročito u oblastima u kojima nisu eksperti. Međutim, važno je napomenuti da primena AI-a nije instant rešenje. Potreban je fokusiran rad i razvoj specifičnih rešenja u određenim domenima kako bi AI zaista pomogao.

Regenerativna poljoprivreda se suočava sa velikim izazovima u savremenom svetu, a glavni problemi uključuju smanjenje plodnosti zemlje i visoke emisije CO2 zbog konvencionalnih poljoprivrednih praksi, upoznala je prisutne Marjana Davidović, generalna direktorka za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, Nestle. U Srbiji, posebno u Vojvodini, smanjenje sadržaja humusa u zemljištu predstavlja ozbiljan problem, jer pad ispod 2% može dovesti do trajne nepovrtnosti zemlje. Regenerativna poljoprivreda, koja uključuje metode poput setve bez oranja, smanjenje upotrebe pesticida i herbicida, i očuvanje biodiverziteta, može pomoći u obnovi zemljišta i smanjenju emisije CO2. Implementacijom ovih praksi, u saradnji s poljoprivrednicima, već je pokriveno 9.000 ha zemlje, a planira se proširenje na 3.000 ha, objasnila je Davidović. Cilj je proizvoditi kvalitetniju, održiviju i dostupniju hranu za buduće generacije, poručila je Davidović.

Prisutne je u ime domaćina pozdravila i direktorka Muzeja savremene umetnosti Marijana Kolarić, koja je istakla sinergiju umetnosti i AI, kao i važnost kulturnih institucija za svaku zemlju. Ona je dodala da i događaji poput ovoga daju na značaju kulturi i umetnosti i izrazila nadu da će ih biti i ubuduće.

Takođe u okviru Foruma organizovani su i intervjui sa dva specijalna gosta Stefanom Milenkovićem, violinistom, muzičkim pedagogom i kreativnim ambasadorom Srbije, kao i sa Filipom Filipovićem, bivšim vaterpolo reprezentativcem, višestrukim olimpijskim, svetskim i evropskim šampionom. Oni su, svako iz svog ugla i oblasti kojom se bavi, dali svoje viđenje uspeha koji su postigli, kao i koraka koji su do toga doveli.