SAM ONLINE

10.07.2020.

POSTANI ČLAN

SAM Talk: Liderstvo 5-og nivoa - Miro Smolović

Direktor PwC akademije, Miro Smolović, temu SAM TALK-a zasnovao je knjizi autora James Jim Collins-a "Od dobrog ka sjajnom" koja je u ovim specifičnim vremenima aktuelnija više nego ikada.

SAM Talk je moderirala Tanja Lazarević, Operations Manager, SAM dok je za tehničku moderaciju bio zadužen Vojislav Tatarević.

Snimak "SAM Talk" možete pogledati na linku.

 

 

ADAPT model

PwC je na osnovu istraživanja o gorućim globalnim pitanjima i njihovim implikacijama, razvio model „ADAPT“ do čijeg akronima je došao sasvim slučajno jer su upravo goruća pitanja vodila ka njemu.

Imamo pet gorućih pitanja koja se upravo sada dešavaju i u okviru tih dešavanja je jako bitno da lideri ali i organizacije razmisle na koji način će nastaviti sa svojim poslovanjem i kako će upravljati sa ljudima.

ADAPT je došao od pojmova: asimetrija, disrupcija, „age“ odnosno starenje, populizam i „trust“ (poverenje).

 

 

A je za asimetrija:

Period u kome trenutno funkcionišemo u poslednjih par godina doveo je do ogromne asimetrije u snagama pojedinca i snagama ekonomije. U ovom trenutku 8 ljudi poseduje veće bogatstvo nego 50% populacije zemlje. Zbog povećanog broja prilika za one koji imaju kapital i onih koji nemaju, dolazi do erozije srednje klase, a svi znamo da je srednja klasa pokretački mehanizam ekonomije. Asimetrija u regionalnim nedostacima je vidljivija u delu sveta u kome mi živimo.

De je za disrupcija:

Povećava se disrupcija poslovnih modela i industrije počinju da se preklapaju. Tehnološki kapacitet kompanija je postao ključni diferencijator. Disrupcija dovodi do ogromne potrebe za prekvalifikacijom gde se postavlja pitanje kako prekvalifikovati generacije od 55+. Očekuje se da će doći do velikog gubitka radnih mesta. Sticanje novih znanja biće ogromna neophodnost da bi populacija mogla da funkcioniše.

A je za AGE – starenje populacije:

Zbog starenja populacije, isušivanje sistema postaje sve veće i veće i ljudi nisu u stanju u takvim zemljama da odu u penziju već nastavljaju svoj radni vek. U nerazvijenim zemljama, veći je procenat mladih ljudi nego u razvijenim zemljama. Ključno je pitanje kako ćemo uposliti te mlade ljude iz nerazvijenih zemalja gde nema kapitala i mogućnosti za korišćenje njihove mladosti.

P je za populizam:

Dolazi do urušavanje globalnog konsenzusa i uvećavanje nacionalizma jer mnoge nacije počinju da se osećaju ugroženim prilivom emigranata i da se okreću same ka sebi sa čime nacionalno pitanje počinje da raste, a samim tim i popullizam. Povećava se kompetativnost između nacija čak i sa staništa emigracija. Bez obzira na evropske vrednosti, možemo da kažemo da ima zemalja gde je integracija emigranata na jako niskom nivou.

T je za Trust (poverenje):

Opada nivo poverenja u institucije i tehnologiju. Institucije su dosta degradirane sa staništa poverenja građana. Ljudi više ne veruju onima koji nisu slični njima (plemensko razmišljanje) i kreiraju se interesne grupe koje opet vode ka populizmu. Uvođenje promena postaje sve teže upravo zbog nepoverenja prema institucijama. Pojavila se nova briga – briga za ličnu digitalnu sigurnost.

Iako ADAPT model deluje dosta uznemiravajuće, s druge strane on ukazuju na velike prilike koje dolaze sa novim dobom.

Koncept liderstva 5-og nivoa:

„Nije bitno šta znaš, dok ne znaju da ti je stalo. Jednom kada znaju da ti je stalo, jedino je bitno šta znaš.“ – izjavio je košarkaški mag, Aleksandar Saša Đorđević. U ovoj rečenici je direktno prikazan koncept liderstva 5-og nivoa.

Jedna stvar će uvek ostati ista – briga za ljude, iskrenost i potpuno konzistentnost u onome što radite. Pravi lider 5-og nivoa je osoba koja mari za druge. Autoritet je najbolji kada je zaslužen, a ne kada je dat. Ljudi koji su poštovani imaju mnogo veću šansu da naprave sjajne rezultate. Jednom kada ljudi znaju da vam je stalo, to se uzima zdravo za gotovo, od tog trenutka je jedino bitno ono što znaš.

Prim. dr Slobodan Simić, psihijatar rekao je „Ljudi koji provedu puno vremena na visokoj, odgovornoj poziciji, skoro uvek počnu da veruju da su u pravu.“

Svi odgovorni za određeni deo biznis, ljude, donošenje odluka, zbog prirode poslova, navikavaju se da donose brze odluke i u što kraćem vremenu sa što preciznijom količinom informacijama. Zamka je u tome što taj zamajac može da nas dovede u poziciju da verujemo da su u pravu. Donosimo direktivne odluke zato što gubimo moć da sami preispitujemo svoje stavove i pitamo druge o našim stavovima.

Liderstvo 5og nivoa je paradoksalan spoj lične skromnosti i jake profesionalne rešenosti. Do ovog koncepta se došlo tako što su tokom ispitivanja, 11 kompanija ukazale na značaj čoveka na vrhu organizacije.

Dve vrste lidera

Ukazano je na dve vrste lidera. Prvi je Celebrity CEO – to su oni od kojih možete da nađete knjige „kako sam...“, to su delotvorni lideri. Oni jesu gradili svoje kompanije ali nakon sklanjanja ljudi sa svojih pozicija, rezultati su počeli da opadaju jer nije postojao sistem da funkcioniše bez tog lidera.

Drugi tip je lider 5-og nivoa kod kojih je nakon njihovog odlaska, rast kompanija nastavio da se dešava. Lideri 5-og nivoa su vrlo često nevidljivi, prvo će reći – koga imamo, a onda – hajde da vidimo u čemu smo najbolji. To su ljudi koji su u svom životu doživeli neku vrstu „traume“ koja ih je vratila na zemlju.

Model vrata i ogledala:

Lider 5-og nivoa reći će: uspeo sam zato što sam imao jako puno sreće da imam jako dobre ljude koji su uspeli da urade sa mnom ono što smo želeli. Kad su ga pitali – zašto su pali – lider je rekao da su pali zato što on nije imao dobru viziju.

Kada su zaposlene pitali – zašto je vaša kompanija uspešna, oni su rekli – zato što ima jasnu vizuju, zato što nas ceni, zato što nam daje slobodu; a zašto je bila neuspešna – zato šo mi nismo umeli da sprovedemo njegovu vizuju.

To su ljudi koji su spremni da se otvore ka drugima i nije im bitna lična zasluga već uspeh organizacije i tima koji vode.

Greške se dešavaju ali je pitanje da li kao lideri želimo da budemo otvoreni za feedback i kritiku od onih sa kojima sarađujemo i da li smo spremni da razmislimo o svom ponašanju iz perspektive drugih.

Nakon predavanja, svi prisutni su učestvovali u radionici gde su izdvajali dobre i loše osobine onih koji ih vode.