Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Menadžerski kutak  ::  Baza znanja  ::  Iztok Seljak: Ne treba se plašiti promena na polju industrije

Baza znanja

22. 11. 2016.

Iztok Seljak: Ne treba se plašiti promena na polju industrije

Sa Iztokom Seljakom predsednikom UO Hidria i potpredsednikom SAMIT 100 biznis lidera jugoistočne Evrope razgovarali smo uoči njegovog predavanja “Digitalna transformacija, održiva mobilnost budućnosti i prilike za region jugoistočne Evrope – projekat Zelena Balkanika” održanog u Beogradu 15. novembra 2016.

Gospodine Seljak šta su aktuelni ciljevi SAMIT 100 biznis lidera jugoistočne Evrope?

Samit 100 postoji već 6 godina. Prvi skup održan je sada već davne 2011. godine baš ovde u Srbiji, u Aranđelovcu. Tokom godina okupljali smo se i radili u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, a izvesno je da će naš naredni skup biti u Makedoniji 2017. godine. Tokom proteklih godina fokusirali smo se na jasno opredeljenu misiju i viziju. Kao biznis lideri želimo da damo svoj maksimum u težnji da ponovo ujedinimo region, kako bi se otvorio sam sebi na način kako je to nekada funkcionisalo, a sve u cilju brisanja granica i spajanja tržišta. Time bi se ne samo ojačala naša pojedinačna tržišta već bi se čitava regija otvorila ka stranom kapitalu i globalno pozicioniranim kompanijama kojima je daleko veći interes da posluju na tržištu od 25 miliona ljudi nego na nekoliko različitih, sa po dva, tri ili pet miliona stanovnika. Ponovnim ujedninjenjem regiona značajno bi se promenio i ojačao nastup na trećim tržištima, na kojima pojedinačno možemo dobiti projekte vredne 100 ili 200 miliona eura, dok ujedinjeni dostižemo dve ili tri milijarde.

Zbog svega navedenog postavili smo sebi cilj da u narednih 10 do 15 godina ovu regiju, koja danas po svim parametrima spada u najnerazvijenije u Evropi, pretvorimo u jednu od vodećih posebno u granama ekonomije, digitalne transformacije i mobilnosti budućnosti. Da bismo ovo ostvarili moramo biti konkretniji u aktivnostima, odnosno da kreirati i realizovati konkretne projekte kroz koje ćemo dokazati da ujedinjeni možemo postići daleko veće rezultate na svim poljima.

U poslednje dve godine opredelili smo se za 6 ili 7 takvih projekata, uglavnom onih koji se tiču mobilnosti budućnosti. Jedan od njih je „Zelena Balkanika“, zatim je tu „Zelena Adriatika“ ali i ideja za zajednički nastup na polju prehrane.

Projekat pod nazivom „Free Cargo Balkanika“ ima za cilj da otvori koridor od Đevđelije preko Makedonije, Srbije, Hrvatske do Slovenije, čime bi se raskinulo sa tradicijom zaustavljanja kamiona na graničnim prelazima i omogućio prolaz po EU sistemu, što bi smanjilo gubitak vremena, stvaranje enormnih količina CO2 i stvorilo mogućnost da industrija sledi „Just In Time“ sistem.

Večeras ćete predstaviti projekat „Zelena Balkanika“. Možete li nam reći nešto više o njemu?

Mi se već dugi niz godina nalazimo u takozvanoj četvrtoj revoluciji koja je uslovljena izuzetnim tehnološkim napretcima na području digitalnih transformacija, počevši od Big Data Availability gde svakoga dana na raspolaganju imamo sve kvalitetniju i veću količinu podataka iz kojih treba da stvorimo korisne informacije na osnovu kojih ćemo, putem određenih algoritama, moći da predvidimo budućnost. Važan deo tih zbivanja je Conectivity odnosno povezanost svih ljudi i podataka na internetu. U ovom trenutku procenjuje se da internet koristi oko 2 milijarde ljudi na planeti, a po svim predviđanjima u roku od pet godina taj broj će se povećati na oko 6 milijardi onih koji će raspolagati podacima o kojima smo malopre govorili. 

Sposobnosti Computing Power-a za procesuiranje podataka raste iz dana u dan pa se već danas polovina tih kapaciteta nalazi u našim mobilnim telefonima, tabletima i sličnim lako dostupnim uređajima. Sve ovo u tesnoj je vezi sa napretkom veštačke inteligencije u mašinama i softverima, koji su u stanju da iz senzorike, video snimaka i slika čitaju, sumiraju, upoređuju i stvaraju milione stranica tekstova i podataka, praveći u roku od mesec, sedam dana ili čak par sati ono što čovečanski um ne bi mogao u roku od 50 do 100 godina.

Kada sve to sumiramo, uz upotrebu svih novih digitalnih tehnologija za disruptivne poslovne modele koji se svakodnevno rađaju menjajući izgled naših industrija, logično se nameće zaključak da smo na domak revolucionarnih promena. Konkretno u automobilskoj industriji nastaje „Car Sharing“ umesto dosadašnjeg „Car Owning“-a čime se iz vlasništva prelazi na upotrebnu funkciju što radikalno i revolucionarno menja čitavu industriju i filozfiju. Više nećemo mi voziti vozila već će vozila voziti nas. Automobil više neće biti elektronsko-mehanički sklop već će taj sklop biti osnov za ostalu digitalnu tehnologiju koja se nalazi na vozilu. Nazire se elektrifikacija vozila i kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem, odnosno radikalne promene u automobilskoj industriji. Ovo možemo posmatrati kao primer po kome će se pre ili kasnije desiti promene i u ostalim industrijama.

Važno je da se ovih nadolazećih promena ne bojimo jer time nećemo sprečiti da se dogode. Moramo ih biti svesni kako bi ih svako u svom poslu ili industriji počeo primenjivati, stvarajući disruptivne modele i novu dodatnu vrednost. Bitno je da se usudimo da svetu koji je od nas posudio ime Tesla ponudimo naše inovacije.

Naš odgovor na nadolazeće promene je „Zelena Balkanika“ – komplektno elektrificirani autoput u dužini od više hiljada kilometara u kombinaciji sa „Zelenom Adriatikom“. Govorimo o autoputu koji bi od Ljubljane, preko Zagreba, Beograda, Skoplja, Prištine pa uz more obalom nazad do Slovenije bio u potpunosti elektrificiran i na kojem bi se na svakih 50 kilometara nalazile stanice za punjenje električnih vozila (automobila i autobusa). U drugoj fazi na ovoj trasi postojalo bi 50 Car Sharing električnih vozila i 10 električnih autobusa koji bi povezivali naše glavne gradove.