Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Menadžerski kutak  ::  Časopis Market: Dragoljub Vukadinović, predsednik nadzornog odbora Metalca a.d. i predsednik Metalac Grupe: I u ovim godinama, ja i dalje učim!

Menadžerski kutak

02. 10. 2017.

Časopis Market: Dragoljub Vukadinović, predsednik nadzornog odbora Metalca a.d. i predsednik Metalac Grupe: I u ovim godinama, ja i dalje učim!

S Dragoljubom Vukadinovićem, predsednikom Metalac grupe, za Market network razgovarali smo o velikim snovima u malom gradu i o tome šta je potrebno za njihovo ostvarenje, kojih se životnih principa nikada ne odriče, o disciplini koju zahteva od svojih zaposlenih i načinu na koji će „pod stare dane” lečiti sujetu

U Metalac ste došli kada je bio u stečaju. Kako ste uspeli da ostvarite velike poslovne poduhvate u malom gradu? 

U Metalac sam došao 1975. godine kada je firma bila u takozvanom programu sanacije. Metalac je tada bio mlada firma koja je postojala svega petnaest godina. Pre toga sam radio u dve dobre firme, ali sam želeo da dođem u Srbiju i tu gradim karijeru, i eto, zalomilo mi se u Metalcu, u Gornjem Milanovcu. Došao sam zbog nekih uslova koje mi je Metalac dao, pre svega stan. To je bilo odlučujuće. Tada Metalac nije dobro poslovao i mučili smo se skoro deset godina. Da li slučajno ili ne, boljitak je krenuo baš od trenutka kada sam došao na mesto generalnog direktora. To je bilo 1989. godine, i eto, od tada sam na čelu firme. Filozofiju smo mnogo promenili na samom početku. Postavili smo ciljeve da budemo najbolji u zemlji, da budemo respektabilan partner na evropskom i svetskom tržištu, da budemo prepoznatljivi po kvalitetu, po dizajnu i po rokovima isplate. Tih ciljeva smo se čvrsto držali. Ulagali smo mnogo u kadrove jer smo znali da osnovu svega čine ljudi. Osim toga, dobio sam i participaciju od Radničkog saveta da mogu dobiti petnaest stanova za petnaestoro ljudi koje dovedem u Metalac. To je  bila inicijalna kapisla. Kasnije smo stipendirali decu. Sa dvadeset sedmoro visokoobrazovanih, koliko ih je bilo na početku, došli smo do više od dvesta. 

Duže od dve decenije bili ste direktor u Metalcu, a kada ste predavali funkciju svom dugogodišnjem saradniku Petrašinu Jakovljeviću, dali ste mu tri koverte. Šta je u njima bilo?

Petrašinu sam predao funkciju generalnog direktora, koja je operativna, a ja sam se prihvatio funkcije predsednika kompanije i predsednika upravnog odbora, koja je upravna budući da sam jedan od većih akcionara u Metalcu. Kada sam mu predao funkciju, dao sam mu tri koverte na kojima su bili brojevi 1, 2 i 3. Ako nastanu problemi u kompaniji, brojevi označavaju redosled kojim će generalni direktor otvoriti koverte. U svakoj mu piše tačno šta treba da uradi, a ukoliko dođe do toga da mora da otvori i treću, na njega je red da piše tri koverte. 

Budući da ste na prvom poslu stalno kasnili, kako ste sami rekli, da li svojim saradnicima ponekad tolerišete kašnjenje na posao? 

Prva tri meseca u Valjaonici bakra nisam mogao da se naviknem da uopšte radim, pa sam zato stalno i kasnio. To je tada bila velika firma. Sećam se da se kapija otvarala prvi put u šest ujutro, pa tek posle u sedam. Dođem pet minuta posle šest i čekam skoro sat do sledećeg otvaranja kapije. Tada sam pušio, pa me je nerviralo što ne mogu da uđem u firmu da skuvam kafu. I tako sam posle deset takvih kašnjenja sebi rekao: Dragoljube, četrdeset godina je dug period, i ako si već odlučio da radiš, radi odgovorno i kako treba. Budi kreativan koliko možeš i nadograđuj sebe kroz život. I tako je i bilo. Nikada više nisam zakasnio. Jednostavno, čovek u jednom trenutku mora da napravi prekretnicu. Dešavalo mi se da dođem s puta i u četiri ujutro, ali i tada dođem na posao petnaest minuta pre početka radnog vremena. U Metalcu je disciplina takva da vam se ukoliko jednom zakasnite na posao odbija deset posto od plate, dva puta – dvadeset, tri puta – trideset... Ako jedanput izađete s posla ranije, deset posto, dva puta –dvadeset...To je način da radnicima pokažete da ste dosledni. Oni su to u početku veoma teško prihvatili, a sada je to pravilo, više ne mora da se ponavlja. Sećam se da su se bunili protiv tih mera, protiv discipline rada i urednosti na radnom mestu. Kasnije su videli da sam dosledan i sve su prihvatili. Danas je Metalac uređena fabrika kojom se ponose njeni zaposleni. 

Budući da se Metalac ne bavi samo proizvodnjom već i trgovinom robom široke potrošnje, koliko profita godišnje ostvarujete iz proizvodnje, a koliko iz trgovine? 

Od ukupne proizvodnje, koja je vredna oko 45 miliona evra, polovinu izvozimo, a polovinu prodajemo na domaćem tržištu. Od ukupno 90 miliona profita koje Metalac ostvari, 45 miliona je iz proizvodnje, 45 iz radnji. Najveći deo plasiramo preko naših prodavnica za čije smo se otvaranje odlučili 1995. godine posle raspada Jugoslavije i posle nestanka svih onih velikih trgovinskih lanaca koji su postojali u našoj zemlji, a koji su bili veoma značajni, poput Robne kuće Beograd ili Elektrotehne. Jednostavno, došli smo u situaciju da nemamo trgovine u kojima ćemo plasirati svoje proizvode i zato smo se i upustili u nešto za šta smo mislili da je privremeno, a to je prodaja robe široke potrošnje. Tako smo asortiman upotpunili programom porcelana, stakla, keramike i malih kućnih aparata i bele tehnike. Počeli smo sa tri prodavnice, a danas Metalac ima ukupno 89 prodavnica na teritoriji Srbije i Crne Gore. Zbog patriotskih razloga smo kupili i Proleter Gornji Milanovac, trgovinu osnovanu posle rata, da ne bi prošla kao što su prošle sve trgovine u našoj državi. Proleter danas ima 35 objekata u samom gradu i u većim mesnim zajednicama u okolini, i glavni je snabdevač Milanovčana, bez obzira na prisustvo Idee, Amana i Maxija, i na to smo posebno ponosni.  

S obzirom na to da ste tri puta proglašavani za menadžera godine, možete li nam otkriti šta je to presudno za dobrog rukovodioca? 

Imam mnogo priznanja sa svih strana sveta. Nedavno sam dobio regionalnu nagradu za Stvaratelja stoleća za Jugoistočnu Evropu i mislim da mi je ta najveća zasada. U početku su mi nagrade bile veoma važne, a posle toga se nekako priviknete, pa smatrate da su one odraz nečega što ste uradili. Kada prestanem da radim, možda ću čitati neke intervjue koje sam nekada davao i gledati nagrade, i možda malo lečiti sujetu. A za dobrog menadžera potrebne su sve osobine koje sam naveo u početku i koje se nalaze u onome što ja zovem integritetom ličnosti. Čovek, pre svega, mora da ima integritet, a to podrazumeva da bude pošten, visokomoralan, da drži reč, da poštuje fer-plej i da ima korektan odnos prema saradnicima. Osim toga, dobar menadžer mora da bude i stručan, da zna da organizuje, da motiviše, da ima dobru komunikaciju, da zna da radi u timu, da ume da angažuje ljude, da je spreman da stalno uči i da se nadograđuje. 

Poznato je da su u Metalcu plate dobre, i da novčano nagrađujte zaposlene kada dobro odrade posao, ali i kada dobiju novog člana porodice. Koliko novčana stimulacija doprinosi boljem radu zaposlenih? 

Metalac grupa je podeljena i nju sačinjava četrnaest kompanija s posebnim žiro računima, zavisno od društva. Bez obzira na platu koju zaposleni sami ugovaraju, u zavisnosti od učinka, na kraju godine dobijaju bonuse. Za one za koje smatramo da su doprineli boljem profitu kompanije i boljim rezultatima uopšte, nagrade su obavezne. Osim toga, stipendiramo svu decu naših radnikabez obzira na to koji fakultet žele da upišu. Stimulišemo i priraštaj, pa tako za prvo dete zaposleni dobija hiljadu evra, za drugo dve hiljade... Velika sredstva izdvajamo za sport, kulturu i socijalna davanja. To se danas moderno zove društveno odgovorno poslovanje, za koje mi godišnje izdvajamo oko milion evra i na to smo posebno ponosni. Naši radnici uvek imaju pola ili jednu platu više na kraju godine. Trudimo se da zaposleni Metalac shvataju kao svoj drugi dom, a dobrim radnicima da ugodimo tako što ćemo i njihovu decu zaposliti u Metalcu. 

U Metalcu je zaposleno 1.700 ljudi, od čega je, kako ste rekli, više od dvesta fakultetski obrazovano. Na koji način edukujete zaposlene? 

Fakultet samo služi za to da dobijete obrazovanje i da naučite kako da pratite literaturu. U životu mora konstantno da se uči. Ja i u ovim godinama idem na seminare koji su mi interesantni. U zgradi Metalca nalazi se i amfiteatar namenjen upravo edukaciji naših zaposlenih. Često organizujemo stručne seminare, radionice i predavanja, a u zavisnosti od nivoa menadžmenta, naši zaposleni imaju priliku da uče o marketingu, komercijali, osmišljenom sajamskom nastupu... Naravno, stručna predavanja imamo za sve, na primer trgovci prolaze kroz edukaciju jedan na jedan kako da se ponašaju na svom radnom mestu, u prodajnom objektu. 

I posle toliko godina karijere, imate li još neostvarenih poslovnih ciljeva?

Uvek postavljam ciljeve, da njih nema, ne bih ni radio. Ja već odavno mogu da odem u penziju, ali sam ipak odlučio da ostanem jer su tako zahtevali zaposleni i akcionari. Svake godine postavljam cilj da sledeće učinak bude bolji nego prethodne.  

Kako provodite slobodno vreme?

Dok sam bio mlađi rekreativno sam igrao fudbal, ali to ne radim već dvadeset godina zbog nedostatka vremena. Koliko sam dao privredi, mislim da sam toliko dao i sportu u Gornjem Milanovcu. Mali grad sa svega 25.000 stanovnika kao što je Gornji Milanovac, ima superligaša u fudbalu koji igra ravnopravno s Partizanom, Zvezdom i Vojvodinom. Metalac sponzoriše gotovo sve klubove u gradu, i veoma sam ponosan na sva ostvarenja naših odbojkaša, rukometaša, šahista... Želim da za vreme mog angažovanja, u Milanovcu još napravim zatvoreni bazen sa spa-centrom, ali ako uspem da nagovorim gradonačelnika. Još nailazim na nerazumevanje, ali sam uporan. I mislim da će za jedno dve godine Milanovac imati moderan spa-centar. 

 

O Dragoljubu: 

Rođen sam u Mojkovcu, u Crnoj Gori. Osnovnu školu završio sam u Bijelom Polju, pa tehničku u Podgorici. U Beogradu sam upisao Tehnološki fakultet, a odmah po završetku studija počeo sam da radim u Valjaonici bakra u Sevojnu, jer sam bio njihov stipendista, i stalno sam kasnio na posao. Tu sam bio godinu dana, ali pošto nisam mogao da zaposlim suprugu, koja je diplomirani farmaceut, prihvatio sam posao u Željezari Sisak, jer je njen otac tamo bio kadrovik. Tu sam se zadržao dve i po godine, dok mi se stariji sin nije rodio. Bez obzira na to, znao sam da ne želim da ostanem u Crnoj Gori i da će moja karijera biti vezana za Srbiju. Jednostavno, shvatio sam da sam od većine radniji i da imam veoma jaku želju da uspem. U Metalcu sam prošao sve funkcije, od šefa tehnologije i šefa proizvodnje, preko direktora razvoja i direktora proizvodnje, do generalnog direktora i predsednika kompanije. Na tim funkcijama kalio sam se kao stručnjak. Mislim da imam smisla za organizaciju i za rukovođenje, da oformim tim i da taj tim usmeravam. Osim toga, imam i neke svoje principe kojih se nikada ne odričem i koji su veoma važni. Zato je u Metalcu u početku i bilo teško. Pre svega, veoma sam odgovoran, radan, pošten i dosledan, pravedan i disciplinovan, i tome su morali da se nauče i radnici.

 

Tekst preuzet iz časopisa Market.