Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Menadžerski kutak  ::  Časopis Market: Slobodan Vasilić: Tržište mesnih prerađevina se oporavlja!

Menadžerski kutak

02. 10. 2017.

Časopis Market: Slobodan Vasilić: Tržište mesnih prerađevina se oporavlja!

Budući da je iza vas višegodišnje iskustvo u kompanijama Gombit, Frikom i Knjaz Miloš, možete li da uporedite rad u tim trima kompanijama? – Gombit je mesna industrija kao i Neoplanta, tako da je to iskustvo bilo vrlo slično ovome što sada radim. Budući da sam bio zaposlen u različitim industrijama u marketingu, imao sam priliku da radim s različitim potrošačima, različitim brendovima, a samim tim i u različitoj proizvodnji i proizvodnim procesima. Iskustva koja sam stekao u tim trima kompanijama primenjujem i u Neoplanti.

U Neoplanti ste od 2008. godine. Kako je tekao vaš razvojni put od marketinga i prodaje do izvršnog direktora kompanije? 

– Decenija u Neoplanti proletela je kao godina. Iz kompanije Knjaz Miloš došao sam u Neoplantu na mesto direktora marketinga s ciljem da posle privatizacije kompanije revitalizujemo brend Neoplanta. Nakon četiri godine uspeli smo da kompaniju pozicioniramo kao lidera na tržištu mesnih prerađevina. Danas je Neoplanta jedan od vodećih brendova u regionu, na tržištima Bosne, Crne Gore, Makedonije i Srbije. Za deset godina uspeli smo da lansiramo nekoliko brendova. Od onog što smo bili, a to je brendirana kuća, postali smo kuća brendova. Imamo nekoliko proizvoda koji su vodeći u svojim kategorijama i zahvaljujući kojima je i sama kompanija postala lider na tržištu mesnih prerađevina. 

Upravo vi bili ste zaslužni za lansiranje najpoznatijih brendova Neoplante (Pipi i Gudi). Kako ste uspeli u tome? 

– Kada sam došao u kompaniju, zajedno s kolegama analizirao sam tržište mesnih prerađevina u Srbiji. Tada je postojao veliki broj proizvođača koji su imali manje-više isti portfolio. Godinu dana proveli smo u analiziranju potrošača i tržišta kako bismo uvideli koji su njihovi motivi za konzumaciju mesnih prerađevina. Na osnovu zaključaka do kojih smo došli, rešili smo da lansiramo brendove Pipi i Gudi. Za veoma kratko vreme oni su postali omiljeni na tržištu. 

Godine 2011. započeli ste modernizaciju fabrike. Šta je sve urađeno do sada?

- Neoplanta je svoj razvoj i strategiju zasnovala na pet stubova razvoja. Jedan od njih je brend menadžment, to jest razvoj sopstvenih brendova, a drugi, važniji, modernizacija i revitalizacija proizvodnje. Budući da je Neoplanta nasleđena kompanija, a ne grinfild investicija, proizvodni pogoni bili su takvi kakvi jesu. U želji da se približimo standardima Evropske unije i unapredimo tehnologiju proizvodnje kako bismo bili konkurentni na evropskom tržištu, započeli smo modernizaciju fabrike. Proces je trajao skoro četiri godine i za to vreme investirali smo preko 20 miliona evra. Zahvaljujući tome, Neoplanta ima jednu od najmodernijih fabrika mesnih prerađevina u regionu. Infrastruktura je potpuno reorganizovana, uvedene su nove tehnologije, nove postavke, ali taj proces nije završen. I dalje ulažemo u nove tehnologije da bismo bili u mogućnosti da proizvodimo nove proizvode. To je proces koji nema kraja. Infrastrukturni deo smo završili, ostala je još jedna mala faza rekonstrukcije klanice, kojui ćemo nastaviti onda kada dobro ispitamo tržište i odlučimo na koji način ćemo se razvijati u oblasti svežeg mesa. 

Koje kategorije proizvoda preovlađuju u vašem portfoliju? 

– Do 2011. godine proizvodili smo mesne prerađevine, koje obuhvataju sve kategorije: od trajno fermentisanih proizvoda do polutrajnih proizvoda i konzervi. Godine 2016. doneli smo odluku o promeni poslovnog modela. Naime, želeli smo da se u jednom vrlo dinamičnom i konkurentnom okruženju fokusiramo na ono što je naš osnovni biznis, a to je proizvodnja mesnih prerađevina. Doneli smo odluku o privremenom izlasku iz biznisa svežeg mesa, koje od ove godine više ne prodajemo. Dva su razloga za to. Prvi je činjenica što smo shvatili da na tržištu mesnih prerađevina vlada velika borba oko konkurentnosti i nastupa na inostranom tržištu, i sa domaćim i sa stranim proizvođačima, te smo odlučili da se fokusiramo na osnovni biznis i da sve investicije i rad menadžmenta usmerimo samo na to. Drugi razlog je to što rekonstrukcijom i revtalizacijom nije bio obuhvaćen deo koji se bavi svežim mesom, pre svega farme i klanice, tako da u ovom trenutku ne možemo da budemo konkurentni na tom tržištu. Naše povlačenje nije vremenski ograničeno. Kada zaokružimo i stabilizujemo pozicije na domaćem i na inostranom tržištu, procenićemo na koji ćemo se način okrenuti biznisu sa svežim mesom. To će svakako biti slično poslovanju u oblasti mesnih prerađevina, što podrazumeva modernizaciju i unapređenje procesa i tehnologija. 

Kako biste opisali trenutno stanje na tržištu mesnih prerađevina u Srbiji? 

– Tržište mesnih prerađevina veoma je dinamično i izuzetno usitnjeno. Procenjuje se da na tržištu ima oko hiljadu različitih, manjih i većih proizvođača mesa i mesnih prerađevina. Tu su i inostrani brendovi koji ovde već posluju ili kucaju na vrata.

Prethodnih godina suočavali smo se s padom tržišta i konačno mogu da kažem da se tek sada vide ohrabrujući signali: tržište se stabilizuje i počinje da se oporavlja. A koliki je bio njegov pad najbolje ilustruje podatak da je Srbija po potrošnji mesa i mesnih prerađevina osamdesetih godina bila na nivou evrtopskog proseka s potrošnjom između 80 i 90 kilograma po glavi stanovnika. Danas je ta potrošnja opala ispod 40 kilograma. Na pad tržišta najviše je uticala ekonomska situacija. Zaista ne vidim drugi faktor koji bi znatno mogao da utiče na to. U ovom trenutku ohrabrujuće je to što se tržište konačno stabilizovalo i što je počelo da se oporavlja. 

Koliko je, prema vašem mišljenju, srpsko meso kvalitetno?

-To pitanje veoma je popularno u poslednje vreme. Naše meso je kvalitetno, ali je isto tako kvalitetno i meso u Evropi. Nemamo dovoljno mesa da ponudimo na tržištu, i to je osnovni problem. Neoplanta je opredeljena za proizvodnju inovativnih i superiornih proizvoda. Sirovine kupujemo i na domaćem i na inostranom tržištu.  Za Pipi uvozimo meso proizvedeno BAADER tehnologijom, koje ne može da se kupi u Srbiji. Reč je o pilećem mesu višeg kvaliteta od onog koje se koristi za polutrajne kobasice i viršle. Vi kao proizvođač kupujete razne kategorije mesa, a kada poručujete samo određenu, javljaju se viškovi u drugim kategorijama mesa za koje ne postoji tržište. Da bi proizvođači u Srbiji efikasno poslovali u okviru industrije mesa, morali bi, kao i u Evropi, da imaju pristup ka tri različita tržišta: tržištu čistog mesa, tržištu viškova, što su najčešće azijska tržišta na koja Srbija ne može da izveze robu, i industrijsko meso, tj. meso koje se koristi u industriji, za šta su kapaciteti manji nego što može da se proizvede generalno. Kada obezvredite viškove, poskupljuju vam druge kategorije mesa, i onda nastaju problemi. To je i razlog zbog kojeg su stočni fond u Srbiji i proizvodnja svinja pali na niske grane. Statistički zavod Srbije kaže da se u našoj zemlji godišnje zakolje oko 3,5 miliona svinja. Moja procena i procena mojih kolega jeste da se u komercijalne svrhe zakolje oko milion i po, a ostatak zadržava u domaćinstvima i ne prodaje. Prosečna klanica u Evropi kolje od milion i po svinja naviše. 

Na koja svetska tržišta izvozite proizvode?

-Naša dugoročna strategija jeste da budemo lider u regionu bivše Jugoslavije, uključujući i okolne zemlje: Rumuniju, Bugarsku, Grčku... Neoplanta 80 odsto izvoza ostvaruje na tržištima BiH, Crne Gore i Makedonije, ali nam je i dalje predominantno sprsko tržište. Pripremamo i portfolio za izvoz u Hrvatsku i Sloveniju... Generalno, izvozimo od Kine na istoku do Kanade na zapadu, i od Švedske na severu do Australije na jugu. 

Da li je, prema vašem mišljenju, neophodno da kompanije danas posluju društveno odgovorno? 

– Svaka kompanija, uključujući i Neoplantu, deo je neke zajednice. I potrošači su deo te zajednice. Ako hoćemo da imamo dobre odnose s potrošačima i da zaslužimo njihovu lojalnost, izuzetno je važno da poslujemo i ponašamo se društveno odgovorno. Prethodnih deset godina imali smo veliki broj različitih aktivnosti usmerenih ka široj društvenoj zajednici, od sponzorstava do podrške pojedincima. U ovom trenutku u toku je projekat razvoja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime pokazujemo odgovornost i prema zajednici i prema okruženju. 

 

Tekst preuzet iz časopisa Market.