Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Aktivnosti  ::  Profesionalni razvoj  ::  SAM Veče sa...u Crowne Plazi  ::  Veče sa Dragoljubom Damljanovićem u Crowne Plazi

SAM Veče sa...u Crowne Plazi

08. 05. 2018.

Veče sa Dragoljubom Damljanovićem u Crowne Plazi

Menadžer godine Srpske asocijacije menadžera, otkrio je članovima svoje početke, zanimljive detalje iz studentskih dana, izazove u karijeri kao i čemu treba da teži svaki menadžer da bi bio uspešan ali i u čemu se ogleda budućnost Srbije.

Razgovor sa Dragoljubom Damljanovićem, Energy & Field Services VP SEE Europe Operations, Schneider Electric, vodio je Dejan Ranđić, generalni direktor DNA Communications.

Dragoljub Damljanović od februara 2016. godine rukovodi poslovima sektora energetike i servisa za oblast Jugoistočne Evrope kompanije Schneider Electric. Imenovanje na ovu visoku regionalnu poziciju rezultat je petnaestogodišnje posvećenosti kompaniji i njenim vrednostima kao i stalnim težnjama da kompanija bude lider u energetici i automatizaciji na tržištu Srbije i Crne Gore.

Prisutne je pozdravila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a zahvalivši se Dragoljubu Damljanoviću zato što je iz svog bogato ispunjenog radnog rasporeda, izdvojio vreme da sa članovima SAM-a podeli delove svog uspeha.

 „Ja sam prvo tata, muž, brat, kolega, drugar, pa sve ostalo.“ – započeo je odgovor na pitanje „ko je zapravo Dragoljub Damljanović“ i dodao: „Ja sam elektro inženjer po obrazovanju, Zemunac po rođenju, Šumadinac po poreklu. U Šnajderu sam proteklih 14 godina, pre toga sam proveo 9 godina u EPS-u, završio sam energetiku na ETF-u.“

Dragoljubov doprinos ogleda se i u uspostavljanju strateškog opredeljenja kompanije da postane promoter obrazovanja i predvodnik digitalne transformacije. Kreiranjem partnerstava sa najeminentnijim obrazovnim ustanovama u Srbiji, poput ETF-a u i FTN-a u Novom Sadu, stvorena je baza za angažovanje inženjera za potrebe razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, jednom od četiri na svetu.

„Smatram da je ETF kao i svaki drugi inženjerski fakultet, jako dobra škola koja uči ljude da rešavaju kompleksne probleme. Uče nas kako da sagledamo jako kompleksu priču, tehničku, tehnološku, elektrotehničku, prožetu sa drugim sistemima. To je izuetno dobra škola za život. Ono što je meni posebno pomoglo je socijalni momenat. Iako svi ETF-ovce vide kao gigkse koje rešavaju kompleksne jednačine, na ETF-u postoji 50 ispita i 51 ispit koji se zvao preferans, koji je svaki dobar inženjer morao da nauči u Klubu studenata tehnike koji se nalazio u podrumu. Pri tome dobijete i jako zanimljiv socijalni momenat sa raznom ekipom koja je kružila oko ETF-a. S te strane ETF jako pomaže. S druge strane, ETF nije spremao ljude za realan život. Mi smo svi spremani da budemo obični asistenti.“ – rekao je Draža Damljanović o tome kako mu je školovanje pomoglo da bude dobar menadžer.

Gde vidi Srbiju u budućnosti, Draža je preneo svoje mišljenje da vidi tri velike šanse za razvoj. „Prva je poljoprivreda jer ako uspemo da napravimo iskorak i odmah krenemo u proizvodnju organske hrane, jer u dobrom delu Srbije još nismo industrijalizovali proizvodnju hrane za razliku od ostalih evropskih zemalja, to je ogromna šansa. Nismo zagadili svoje resurse. Ako iskoristimo i odmah krenemo, uštedeli smo generaciju vremena da to napravimo.“

Drugu veliku šansu, Draža vidi u razvoju IT stručnjaka. „Suština je da mi budemo neko ko prodaje kreativne ideje! To je ogromna šansa za Srbiju zato što imamo odlične stručnjake. Moj region je 14 zemalja Jugoistočne Evrope. Tu sam video zapanjujuće razlike u pristupu. Prvi problem je jezik. Mogu da tvrdim da mi imamo mnogo kvalitetniju jezičku školu nego ostali. To je ogromna prednost za rad na svetskom tržištu. Zato imate ogroman broj call centara koji se hostuju u Srbiji. Isto mislim da je naš obrazovni sistem uvek bio jako dobar miks između dobrog teorijskog znanja i prakse koja je mogla da se lakše nađe u zemljama Jugoistočne Evrope, a to je izuzetno važno za dobre programere.“ – rekao je i dodao da naši ljudi nisu inferiorni prema zapadnom svetu kao ostali i da upravo zbog toga mnogo bolje vode pregovore.

Treću stvar od ključnog značaja za razvoj Srbije, Dragoljub Damljanović vidi u turizmu, naročito u sportskom turizmu. „Definitno Srbija postaje velika turistička destinacija. Ako bi mi uspeli da obeležimo treking staze za bajsove, planinare, dobili bismo svašta.“

Za zaposlene u kompaniji u Srbiji, Dragoljub je ostao omiljeni kolega i sagovornik na različite teme od istorije do muzike. Pobornik je stava da u privatnom i poslovnom svetu treba uspostaviti balans, da kompaniju čine ljudi i da od njihovog ličnog zadovoljstva zavisi poslovni uspeh kompanije.

„Ako se svako zaista trudi da doprinese svom radnom mestu, da to shvati odgovorno i da ima širu sliku kako sve zaista radi, samo takva firma može da uspe. Imao sam sreću mnogo puta da uspem da dođem do tog nivoa, da to krene da radi samo. To je savršenstvo.“

„Što je firma veća, to je ranjiva na jednu grešku u karici. Pogotovo sada kada u načinu na koji se upravlja firmama ne postoji više piramida, već postoji matriks. Neko ima na šest, sedam povezanih strana po raznim odgovornostima. U matriksu se u roku od 5 minuta vidi svaka slaba karika.“

A kako prevazići slabe karike, Draža je mišljenja da se ona može prevazići samo pravim izborom i pravilnim motivisanjem i edukacijom ljudi: „Sad je svaki čovek ključan, više ne postoji manje važan zato što je svako u lancu. Ako neko ne razume kakve su posledice kad on ne uradi svojih 5 minuta posla, onda smo u velikom problemu.“

Odgovarajući na pitanje ko može da bude uspešan CEO, Dragoljub Damljanović je rekao: „CEO je neko ko ima odgovornost ali mora da ima i empatiju jer ako nema te ljudske empatije, nema ništa. Cifre, KPI-evi, rezultati su uvek samo posledice. Ako nema hemije među ekipom, nema ništa. Možda bude godinu, dve dobro, slomiće se treću sigurno. Uvek sam se trudio da se prvo izborim za svoju slobodu, da budem kreativan, a onda da tu slobodu dam svojoj ekipi da oni mogu da se razigravaju dalje.“

Članovi SAM-a, Dragoljuba Damljanovića su izabrali za „Menadžera godine 2017“ ne samo zbog njegovih poslovnih rezultata, nego i zbog načina rada sa ljudima.

„Mislim da dobar menadžer ima tri odlike – prva je timovi koje pravi i ostavlja za sobom“ – obrazložio je Draža svoj stav upravljanja ljudima i nastavio: „Zatim, naslednici koje formira i treba da ga nadrastu i budu bolji, i treći su biznis rezultati ali smatram da su rezultati samo posledica, ne svrha. Samo ako dobro upravljaš ljudima, ako dobro napraviš tim, ako ga dobro motivišeš i postavite zajedno svi dobru strategiju i povučete svi kao jedan, sve će biti u redu. Uvek se trudim da okupim bolje oko sebe. Uvek želim da oni koji idu iza mene, budu bolji od mene. To je ključ uspeha. Moj glavni „legacy“ je da oni koji hodaju iza mene treba da me prevaziđu. Ja sam tad najsrećniji.“

Veče sa Dragoljubom Damljanovićem u Crowne Plazi