Uloguj se

Pretraga
Naslovna  ::  Aktivnosti  ::  Aktivnosti  ::  SAM EDU TALKS – „Zbog čega želite da se žrtvujete“

Aktivnosti

09. 11. 2018.

SAM EDU TALKS – „Zbog čega želite da se žrtvujete“

„Budite originalni i neponovljivi“ – zaključak je SAM Edu Talksa na kome je gost bio Rade Rakočević, vlasnik, Senzal Capital.

Interesantan razgovor sa Radetom vodila je Ivana Jelovac, Client Service director, Black Box, a zatim je u drugom delu događaja radionicu na temu „Principi i tehnike uticaja“ održao Josip Bošnjaković, Senior consultant, Atria Group i vlasnik agencije Bridge Communication.

„Ovo je četvrti i poslednji SAM Edu Talks u ovoj godini. Kreiran je od strane radne grupe za mlade i naše Ivane Jelovac, kao program edukacije prvenstveno za mlade članove, kako bi se jačao njihov liderski potencijal, pregovaračka spretnost i korporativna kultura i sve to od strane senior menadžera, bilo da su članovi ili eksterni govornici.“ – rekla je Milica Mihajlović, koordinator programa za mlade, SAM, pozdravljajući prisutne.

Uvodeći u  karijeru Radeta Rakočevića, Ivana Jelovac iznela je nekoliko zanimljivih podataka: „Pripremajući se za ovaj razgovor našla sam interesantan intervju iz NIN-a, iz 1999. godine sa naslovom „Ljudi za 21. vek“ gde ste u društvu nekih umetnika i naših poznatih istoričara. Ono što ste rekli je da želite da ostanete u Srbiji jer verujete u to tržište, i verujete u preduzetnički sistem poslovanja i da se nadate da će domaći preduzetnici da posluju po principima koji se dešavaju u svetu.“ – i pitala Radeta šta sada ima da kaže na tu temu, posle toliko godina.

„Zadovoljan sam kako sam tada rekao, nisam bio loš“ – dodao je Rade kroz smeh i dodao: „Definitivno je 1999. godine bila prekretnica zbog bombardovanja tako da se to što sam mislio i nije razvilo na pravi način.“

„Svako ima neki svoj put i nije bilo baš tako jednostavno. Najvažnije je da u svemu tome što vi radite prvo budete u onome što volite, da budete u onom biznisu koji vas privlači.“ – poručio je Rade članovima SAM-a i opisivajući koliko mu je dugo vremena bilo potrebno da završi doktorat dodao: „Dok sam pisao doktorat, našao sam na Facebooku izreku: „Nije važno šta želite nego koliko ste spremni da se žrtvujete za to. I to je ono najjednostavnije kao poruka, razmislite zašto ste stvarno spremni da ostanete budni. To su stvari kojima treba da se bavite!“ i dodao: „To je za mene američki fudbal i ja vam garantujem da ću za dve godine biti poznat kao sportski radnik, ne kao broker, nego ću postati stvarno sportski radnik.“

„Znanje je ono najbitnije. Ostavite sebi vremena za čitanje i proučavanje raznih stvari.“

Prenoseći svoje iskustvo sa njujorške berze na kojoj je bio kao najbolji broker iz Srbije, Rade je rekao: „Na njujorškoj berzi se sve radi na osnovu poznanstava, informacija, to je jedna velika igra. Berza i cela ta priča je izmišljena industrija. Ozbiljne banke trguju sa 5 ili 10% svog novca. Stavite milion i imate pedeset miliona tog novca da trgujete na berzi. I te hiljade milijardi koje se okreću služe samo da se izgubi 82% tokom dana, ali opet, na kraju godine svi su zaradili, to je vrlo zanimljivo.“

„Tražeći neku svoju poziciju u svetu jer sam bio uspešan u Srbiji, uspeo sam da budem najbolji broker u Srbiji i moja brokerska kuća za sedam godina je imala preko milijarde evra prometa, to sam izračunao pre nego što sam je prodao, a osnovao sam je sa drugom i bratom, obojica nisu bili završili fakultet i tako sam počeo. Berza je naravno fantastičan način investiranja da se zaradi novac, ali sam izgubio iluziju da mogu da budem pametniji od drugih. I na neki način iskustvo koje imam mi govori da kada se nešto dešava, kada je neki trend, samo sačekam malo i trend se okrene. Strpljenje je ključno.“

„Kad kažete sebi, ja ću da radim posao za koji će neko da me moli, to je to, to je moja odluka. U prevodu, radi posao koji ne može niko da pobedi, niko da te kopira, ili može da radi ali nije dobar. Kad me pitate šta je rizik, da li rizik postoji, šta možete da izgubite, to su sve dileme koje ne znače mnogo. Samo gradite svoju posebnost, gradite da u nečemu budete specijalni, nešto što imate što ne može niko. A ovaj 21. vek je neverovatan. Ja ga zovem i babe i žabe. Ranije je bilo nemoj da mešaš žabe i babe, a sada je sve zajedno. U 21. veku čak i u Srbiji može da se uspe. Samo promišljajte. Ako uradite ovako kako sam vam rekao, da vam osnovna mantra bude „moraju ljudi da stoje u redu za mene“, onda vam je uspeh zagarantovan.“

Kako vidi današnje start up-ove, Rade je objasnio: Start upovi su totalno precenjena priča. I ja sam nekada bio start up i neko od vas, samo se to nije tad zvalo tako. Krenuli smo od nule, napravili nešto drugačije ali ste nešto napravili. Oni ne shvataju ključnu stvar, šta je imati ideju, šta je raditi na ideji i najvažnije, šta su problemi!

Šta ga i dalje pokreće pored svog uspeha, Rade komentariše: „Razmišljao sam šta je poenta svega toga i došao do zaključka da je to taj neki izazov, neka igra, koji vas i dalje pokreće. Nema veze da li ste milioner ili ne.“

„Konstanta će ostati znanje, kultura, umetnost, sport, nauka, samo neponovljivo! Budite Ronaldo, budite neponovljivi“. – poručio je Rade na kraju razgovora.

U drugom delu događaja, radionicu je na temu “Principi i tehnike uticaja” održap je Josip Bošnjaković, Senior consultant, Atria Group i vlasnik agencije Bridge Communication. Nastavljajući se na priču Radeta Rakočevića, Josip je članovima predstavio šest osnovnih principa uticaja. Naglasio je da su ti principi svakodnevno oko nas i da bi svako bio uspešan u svojim poslovnim izazovima ukoliko nauči da ih prepozna i kontroliše.

Reciprocitet je prvi prvi princip. Prva pružana usluga mora imati mogućnost da može da proizvede obavezu. Ovde je glavna začkoljica u obavezi primanja jer je ona ta koja utiče da budemo obavezni da uzvratimo drugoj osobi.

Drugi princip je „obaveza i doslednost“. Sledimo ono sa čime smo se složili verbalno ili pismeno. Poriv da budemo i izgledamo dosledni, predstavlja veoma moćno sredstvo društvenog uticaja koje nas često navodi da se ponačamo na načine koji su nesumnjivo suprotni našem interesu.

Treći princip je Društveni dokaz. Ako vidimo da drugi nešto rade, posebno ako su naši prijatelji, i mi ćemo to uraditi.

Dopadanje je četvrti princip gde istraživanja pokazuju da lepim ljudima pripisujemo povoljne osobe kao što su talenat, pošetenje i inteligencija. Osim toga, donosimo takve procene, a nismo ni svesni šta i kako fizička privlačnost znači u tom procesu.,

Retkost, kada ljudi žele više onoga čega ima manje, je peti princip. Kolekcionari svega širom sveta su najbolji primer ovog principa u praksi. Po pravilu ako je neki predmet redak ili postaje redak, on je i vredniji. Kada su nam mogućnosti manje dostupne – izgledaju vrednije.

I poslednji princip je Autoritet. U početku naših života to su roditelji, nastavnici jer su znali više od nas i mi smo ustanovili da je prihvatanje njihovih saveta korisno – delimično zbog njihove veće mudrosti, a delimično jer su imali moć da nas nagrade i kazne. Kao odrasli ovi obrasci se sada ponavljaju sa sudijama, policajcima, poslodavcima. Pošto zbog svojih položaja imaju veći pristup informacijama i moći, ima smisla povinovati se sa željamo propisno imenovanih autoriteta. To ima toliko smisla da, često tako radimo i kad uopšte nema smisla.

 

SAM Edu Talks: Investiranje i inovacije - trendovi u biznisu